Generalu posrnula preduzeća, a državi porez

korak za raspetljavanje krize u kojoj su i firme i njihovi dugovi.

Pouzdani izvori preciziraju da je KKR zainteresovan za kredite koje ne vraća Miroslav Bogićević, odnosno „Farmakom”, a koji su teški 400 miliona evra. Drugi na listije nekadašnja perjanica SPS-a Goran Perčević, odnosno trgovačka kuća „Interkomerc”, čiji je dug 160 miliona. Na treće mesto plasirao se vlasnik „Beohemije” Željko Žunić, a s njim i dug od 150 miliona evra. Osim toga, KPR interesuju i državna preduzeća, poput RTB-a „Bor”, EPS-a i „Srbijagasa”, odnosno njihova nenaplaćena potraživanja.

Stručnjaci procenjuju da je dobro što ima interesenata iz inostranstva za našu privredu i na taj način. Što se tiče Vojvodine, u Pokrajinskoj privrednoj komori za sada nemaju podataka o tome šta bi to značilo za taj deo zemlje, ali smatraju da bi analizu trebalo napravitišto pre.

Hoće li taj fond, koji se povezuje s imenom bivšeg generala CIA Dejvida Petreusa, uspeti u restrukturiranju posrnulih srpskih preduzeća, ostaje da se vidi. Tek, od nekoga ko je primljen u Vladi Srbije i razgovarao s premijorom Aleksandrom Vučićem očigledno se mnogo očekuje. Koje interse imaju oni a koje mi, i može li se ostvariti kombinacija „vin-vin”, odnosno dupla pobeda? O tome međunarodni konsultant Milan Kovačević kaže:

– Jasno je da je fond zainteresovan da preuzme dugove uz diskont – objašnjava Kovačević. – Takvi aranžmani su u svetu uobičajeni. Interes fonda, bilo kojeg pa i ovog, jeste da zaradi. Činjenica da je primljen u Vladi govori o tome da je i država zainteresovana za taj aranžman. Ona bi za pomenute kompanije, ukoliko do sporazuma dođe, mogla naplatiti porez uz odgovarajući diskont. Sada se tome ne mogu nadati.

O tome kakav bi konkretan interes ko tu imao Kovačević kaže:

– Novi vlasnik tih preduzeća će pokušati da od banaka otkupi kredit uz diskont. Ako i banci to odgovara, napraviće dobar posao. Tu su zatim i mogućnosti koje pruža naš zakon o stečaju. Onaj ko kupi dug takvog preduzeća, može ga konverzijom pretvoriti u vlasnički udeo i napraviti profitabilno preduzeće. Druga opcija je rasprodaja imovine u preduzeću pa koliko se dobije – objašnjava taj stručnjak.

U medijima je ovih dana bilo potcrtano bivše zanimanje budućeg vlasnika uz dozu čuđenja. Kovačević naglašava da je dobro što se stranci interesuju za naše komapnije, pa i one neuspešne – mi imamo strateški cilj da budemo što prisutniji na međunarodnom tržištu. O tome koliko bi to preuzimanje uticalo na privredu u Vojvodini predsednik PKV-a Ratko Filipović kaže da o tome tek treba napraviti analizu, te da će predložiti da je urade zajedno s kolegama iz PKS-a.

Vlasnici KPP-a bili su zainteresovani da preuzmu „Dunav hrana grupu”. U njenom sastvu su i mlekara iz Subotice i kompanija „Bambi–Banat”, u čijem sastavu su, osim „plazme”, i konditorska fabrika iz Vršca, ali i „Imlek” i „Knjaz Miloš“, koje ne treba posebno predstavljati.

Šta mogu očekivati bankari i njihovi sadašnji i budući klijenti ako se ceo aranžman ostvari?

– Ako se rasterete bilansi poslovnih banaka, privreda bi mogla očekivati novi kreditni talas – kaže profesor Beogradske bankarske akademije dr Branko Živanović. – To znači i novu uposlenost kapaciteta, nova radna mesta, što je svakako dobro.

D. Vujošević

KKR najzastupljeniji u medijima

U Srbiji je KKR najzastupljeniji u sferi medija. Njihova kćerka-firma „Junajted grupa” je vlasnik kablovskog operatera SBB. Poseduju još i „Total TV” te „Grand produkciju“. Tu su još i TV N1, „Sport klub”, „Sinemanija” i dečja TV „Ultra”. Ukoliko preuzmu potraživanja „Farmakoma”, postaće i većinski vlasnici novosadske kompanije „Dnevnik Vojvodina pres” i tačno polovine beogradske kompanije „Politika novine i magazini”. Hoće li u tom slučaju biti posla i za Komisiju za zaštitu konkurencije u domenu medija, ostaje da se vidi ako do aranžmana dođe.