Ne zaboravljamo žrtve za slobodu

Vitko Dragojlović devedesettrogodišnji prvoborac i nosilac  partizanske spomenice sećao se ratnih drugova, koji su iako ranjeni, tražili otpust iz bolnice kako bi nastavili borbu protiv Hitlerovih trupa.

- Bila je ofanziva na Kozari, pa onda  na Neretvi, Sutjesci, a  kroz te ofanzive je okupator planirao da uništi oslobodilačku borbu, da uništi naš pokrtet-podetio je Vitko. - Međutim to on nije uspeo, mi smo iz svake borbe izlazili jači iako je bilo i gubitaka , izginule kolege u tim borbama ali smo uvek imali priliv novih mladih ljudi koji su žrtvovali sebe u tim borbama.

Vitko je dan pobede nad fašizmom  dočekao u bolnici u Italiji  jer je posle teškog  ranjavanja 1944. godinine, sa drugim teškim ranjenicima, prebačen u bolnicu u Bariju.

Ja sam ostao u bonici punih osam meseci, tako da sam u bonici boravio i u vreme oslobođenja Beograda i u vreme borbi vođenih u završnim opreacijama protiv okupatora-saća se Vitko.

Povodom obeležavanja 71. godišnjice pobede nad fašizmom  venece  i cveće  na spomenike  narodnim herojima Olgi Petrov, Marku Kuliću  i Stevici Jovanoviću  u gradskom parku položili su predsednik Skupštine grada Tigran Kiš , predstavnici Vojske Srbije i Udruženja boraca Pančeva.

- Svake godine na ovaj dan sve više ljudi je na ovom mestu  i sve više maldih ljudi prisustvuje ovom događaju,što znači da smo u jednoj stvari ipak uspeli , uspeli smo da Dan pobede, 9 maj i sve one žrtve koje smo dali da bi živeli slobodno i mirno i posle 70 godina nije pao u zaborav-rekao je  Tigran Kiš.

Predsednik Udruženja boraca Pančeva, Todor Stojanović, rekao je da samo onaj narod, koji ne zaboravlja svoje žrtve, može računati na bolju i srećniju budućnost.

Odgovor i otpor najvećoj sili u Evropi, čija je nedela istorija videla i osudila kao zločin protiv humanosti, tada je pružio goloruki narod Jugoslavije i Srbije svestan svih vrednosti slobode i dostojanstva života -rekao je Todor Stojanović.

Vence i cveće na  spomenike palim borcima u gradskom parku položili su i Udruženje za negovanje tradicije 31. mehanizovane brigade,  Udruženje ratnih vojnih invalida iz ratova 1991 - 1999 godine, Udruženje građana rusko srpskog prijateljstva i  Ruska parija.

M. Milakov

Venci na stratištu kod Jabuke

Polaganjem venaca na stratištu kod Jabuke, jevrejska opština Pančevo 5. maja obeležila je Jom Hašoa, dan sećanja na žrtve Holokausta, u kojem je stradalo preko šast miliona Jevreja. Na stratištu, koje se nalazi na putu od Pančeva do Jabuke, od 1941. do 1945. godine ubijeno od deset do dvanaest hiljada ljudi, najviše Jevreja, Roma i Srba, a tačan broj ni posle 70 godina se ne zna.

- Na ostalim stratištima se znaju  i tačan broj i imena žrtava, a ovde se ne zna ni tačan broj jer imamo veoma malo dokumenata- kazao je David Montijas predsednik Jevrejske opštine Pančevo.- Ovaj spomenik je počeo polako da pada u zaborav,sve manje  mladih zna šta se desilo na ovom mestu, a da se Holokaust ne bi ponovio i pao u zaborav jevrejska opština snimila je dokumentarno igrani film o stratištu i stradanjima ljudi na njemu.I u filmu se vidi koliko ljudi malo znaju o tome šta se ovde desilo. Jedan od motiva za snimanje filma je bio i da se nastavi istraživanje o Stratištu u Jabuci,. Znamo da je ovo stratište radilo sve vreme rata, ali znamo i za pojedinačne slučajeve,kada je stradalo 2.200 ljudi u jednom danu.

Dan Holokausta - Jom Hašoa ustanovila je država Izrael 1953. godine. Obeležava se 27. nisana prema jevrejskom kalendaru, što obično pada u periodu od kraja aprila do početka maja. Centralna komemorativna manifetacija održava se u Muzeju Holokausta – Jad Vašemu.

Odlaganje naplate duga Apoteke

Gradsko veće donelo je odluku da uputi preporuku gradskim preduzećima i ustanovama čiji je osnivač da Apotekarskoj ustanovi Pančevo, odlože naplatu potraživanja nastalih do 30. aprila ove godine.

- Ovakav način odlaganja naplate potraživanja može predstavljati model za deblokadu računa Apoteke- kaže gradonačelnik Saša Pavlov.- Do sredine maja trebao bi da se dogovori na koji način će biti reprogramiran dug Apoteke, a posle toga bi se stekli uslovi za deblokadu njenog računa. Jedan od tih uslova je spoprazum sa veledrogerijama na iznos od oko 430 miliona dinara kako bi se deblokirao račun Apoteke, drugi je sporazum oko preostalog ukupnog duga, koji osataje nakon otpisa kamata i dogovora oko toga ko će platiti sudske troškove, a treći uslov je sporazum sa manjim poveriocima, što je oko 20 miliona dinara, a u koje spada i dug od oko dva miliona dinara, koliko apoteka duguje gradskim preduzećima i ustanovama čiji je osnivač grad.

Po rečima Saše Pavlova, možda ovi dugovi Apoteke prema javnim preduzećima u kompleksu svih  njenih dugova ne znače mnogo, ali ako je Vlada Srbije sa Gradom preuzela neku vrstu obaveze da sa veledrogerijama rešava mnogo krupnija potraživanja, onda je red i da Grad sa preduzećima čiji je osnivač napravi ,u najmanju ruku, isti ili sličan reprogram.

Kako zbog blokade računa Apoteka nije u stanju da plaća ni komunalne usluge, nakon sastanka sa gradskim preduzećima Gradsko veće preporučilo je da se Apoteci odloži izmirivanje obaveza dospelih do 30. aprila ove godine.

– Preporučili smo gradskim preduzećima da period mirovanja bude do 01.01.2017. godine,a zatim da  Apoteci otpišu kamatu  i  omoguće otplatu duga na rate, jer bi tako i javna preduzeća mogla da vode računa o rokovima za naplatu svojih potraživanja –kaže sekretarka Sekretarijata za finansije Enisa Agović Hoti.

Po rečima direktorke Apotekarske ustanove Melanije Bonin,  ova preporuka je veoma značajna, jer će se sve malo prolongirati, tako da će Apoteka  početi da radi, polako vraćati dugove i ide ka tome da  sve ponovo počne da funkcioniše normalno.

Pregovori oko reprogama kompletnog duga i deblokade računa još uvek se vode, kaže gradonačelnik Saša Pavlov. Razgovori se vode sa Vladom Srbije, Privredniom komorom i Udruženjem veledrogerija.Datum potpisivanja i početka važenja sporazuma zavisi od toga kada će biti konstituisana Skupština grada, jer sporazum mora dobiti saglasnost i potvrdu od odbornika, kako bi stupio na snagu.

M. Ml.

Najbolji „Mikini” osnovci

Učenici Osnovne škole „Miroslav Antić“ iz Pančeva postižu odlične rezultate u atletici. Na međuokružnom takmičenju održanom 5. maja u Novom Sadu ekipa ove škole, koju je činilo  osam đaka, osvojila je prvo mesto sa bodom više od drugoplasirane ekipe Novosađana. Ista ekipa nastupiće i na državnom prvenstvu, a kako dosadašnji rezultati daju razloga za optimizam, očekuje se da se mladi Pančevci kući vrate s medaljama. Ekipu  vodi nastavnik fizičkog vaspitanja OŠ „Miroslav Antić“, Dragan Radosavljević.

- Na međuokružnom takmičenju je bila  dosta ozbiljna konkurencija- škole iz Beograda, Novog Sada i Zrenjanina i mi  kao pobednici okružnog prvenstva Južnog Banata- kaže Dragan Radosavljević. - Ekipa su se bodovale posle svake dve discipline  i mi smo sve vreme vodili i na kraju  uspeli da pobedimo sa jednim bodom ispred Novog Sada. Svi članovi ekipe bili su jako dobri, a uglavnom su to  sportisti, mada imamo i jednog momka koji samo svira harmoniku, ne bavi se sportom, ali smo ih sjajno uklopili i stvarno su kao ekipa sjajni.

Može se reći da je Stefan Mihajlov predvodnik ekipe, pošto je to jedini učenik ove osnovne škole koji trenira atletiku. On je nastupio u disciplini na 100 metara i u štafeti 4H100 metara

- U trci  na 100 metara,  sam ostvario rezultat 11,66 sekundi, i u štafeti sam bio četvrta izmena - kaže Stefan Mihajlov. - Zauzeo sam drugo mesto kao pojedinac, a prvo mesto sa ekipom. Konkurencija je bila veoma jaka za ekipe i pojedince. Očekujem da spustim vreme na 11,55 sekundi ili 11,50, a za štafetu ću da se potrudim što bolje.

Jedini takmičar ove ekipe koji se ne bavi sportom je Ognjen Babin. On je harmonikaš, ali se odlično uklopio i postigao dobre rezultate.

- Trčao sam u disciplini na 300 metara i postigao svoj lični rekord 42,87-kaže Ognjen Babin. - Bila je dosta jaka konkurencija, budući da se svi bave atletikom, a ja se bavim muzikom. Odlučio sam da trčim za školu, pošto je moja mama trčala polumaraton u Beogradu, tako da nam je to familijarno.



Državno prvenstvo u atletici za đake osnovnih škola biće održano 10. maja u Vranju.

M. Milakov

Na 590 mesta u vrtićima 815 prijava

Za slobodnih  590 mesta u vrtićima predškolske ustanove “Dečja radost” predato  je 815 prijava, a rang lista primljenih mališana biće objavljena na svim vrtićima 1. juna. S obzirom na to da je više prijava nego mesta i ove godine će biti lista čekanja na kojoj će se naći 225 dece. Ukoliko bude dece sa istim brojem bodova biće organizovano žrebanje ko će biti primljen u vrtić, najavljuje direktorka “Dečje radosti” Ružica Beč.

- Obrada dokumentacije je ogroman posao koji ćemo završiti najkasnije do 30. maja, objašnjava Ružica Beč. - Prvo postoji rang lista sve dece koja su konkurisala, a zatim idemo po prioritetima, - prvo deca koja se ne boduju u  12 kategorija prioriteta po zakonu, a zatim slede mališani koji se boduju.

Prema sadašnjoj situaciji,kako kaže Ružica Beč, na listi čekanja neće biti mnogo dece čija oba roditelja rade, jer ima mnogo onih koji su konkurisali za vrtić, a samo jedan reditelj je zaposlen. Zbog toga se pretpostavlja da neće biti ni puno dece s istim brojem bodova, pa ni žreb neće biti veliki kao lane.očekuje se zato da će na listi čekanja posle žrebanja ostati deca roditelja koji su nezaposleni ili gde je jedan roditelj nezaposlen. Ipak direktorka “Naše radosti” pretpostavlja da će biti sigurno i situacija da ispod crte ostanu deca čija su  oba roditelja  zaposlena ali samo u slučajevima  da su striktno tražili određeni vrtić i nisu upisali alternative.

Ako su propustili da apliciraju za upis deteta u vrtić u aprilu, roditelji će to moći da učine i od 20. do 30. avgusta . Sva je prilika da za tu decu neće biti mesta, ali će oni biti u evidenciji „Dečje radosti” i na listi čekanja za narednu godinu. Nada za upis postoji i nakon drugog upisnog roka, jer ako se neko od upisane dece ipak ne pojavi u septembru, upražnjeno mesto popunjava se sa liste čekanja.

M. Ml.

Javno-privatno partnerstvo

Otvaranjem vrtića “Crvenkapa” i “Bajka”, lista čekanja, na kojoj je 2012. godine bilo oko 500 dece smanjena je na oko 200, kaže Miodrag Radojković, član Gradskog veća zadužen za prosvetu. Postoje dve ideje kako bi se smanjile liste čekanja, kaže Radojković, jedna je ideja da se kupe objekti preduzeća u stečaju, koji uz male adaptacije mogu biti pretvoreni u vrtiće, a druga ideja je javno-privatno partnerstvo po modelu koji je već zaživeo u Beogradu.

- Već je bilo nekoliko interesenata na razgovoru kod mene i gradonačelnika, ali potrebni su nešto veći objekti, jer svi  koji imaju privatne igraonice i vrtiće u gradu, a obišao sam ih desetak, nemaju dovoljne kapacitete-kaže Miodrag Radojković. - Svim silama ćemo se truditi da nađemo rešenje da i tih 200 dece, koja će biti na listi čekanja, u narednoj školskoj godini, smestimo u toku jeseni u neke adaptirane ili objekte  javno-privatnog partnerstva, kako bi opet bili jedini grad u Srbiji bez listi čekanja.