Šake su taksi za mikroorganizme

kaže da je kod zdravstvenih radnika rizik po zdravlje od bolesti koje se prenose rukama nešto veći nego kod ostalih sugrađana zbog prirode radnog mesta, koje podrazumeva kontakt s velikim brojem pacijenata, izlaganje krvi i drugim telesnim izlučevinama.Ipak, kako kaže, u Domu zdravlja „Novi Sad” nije bilo zabeleženih infekcija među zaposlenima i infekcija koje su povezane s prljavim rukama.

– Prosto, postoje usvojene procedure za pranje ruku i održavanje higijene koje se poštuju i zaposleni se na taj način štite od mogućih infekcija koje se prenose tim putem – objašnjava dr Tatjana Egić.

Kako dodaje, pravilno pranje ruku je osnov održavanja higijene, za zdravstvene radnike, ali i za „običan” svet. Najbolji i najefikasniji način, kaže ona, upravo je jednostavno pranje ruku tekućom toplom vodom i običnim sapunom.

– Tehnika pravilnog pranja podrazumeva da se ruke najpre pokvase toplom vodom i dobro nasapunjaju, pa se trljaju dlanovi, prostor između prstiju, prsti i palčevi – svaki pojednačno. Najbolje bi bilo koristiti tečni sapun, a dobar je i običan, samo je bitno da stoji na podlozi s koje voda može da se cedi. U kućnim uslovima ruke se mogu brisati pamučnim peškirom, ali je poželjno da svaki član ima svoj, koji služi samo za brisanje ruku, i da se menjaju što češće. Van kuće, preporučuju se papirni ubrusi ili sušilice.

Nakon pranja ruku na nekom javnom mestu, dr Egić preporučuje da se papirnim ubrusom zavrne slavina i otvore vrata, a da se iskorišćeni papir baci tek nakon izlaska iz toaleta. Što se tiče nekih dodatnih ili zamenskih sredstava za dezinfekciju, ona kaže da su topla tekuća voda i običan sapun ipak neprikosnoveni.

– Antibakterijski gelovi i vlažne maramice su dobra opcija u uslovima gde tekuća topla voda i sapun nisu dostupni. Međutim, ni to nije rešenje kada su ruke jako zaprljane – kaže ona.

Dodatna dezinfekcija ruku je, po rečima naše sagovornice, neophodna u posebnim uslovima, kao što su zdravstvene ustanove i hirurške sale. Dr Egić napominje da su moguće posledice neodgovarajuće higijne ruku brojne, a pre svega se radi o velikom broju zaraza i infekcija koje zajedničkim imenom nazivamo „bolestima prljavih ruku”.

– Šake su kao taksi za mikroorganizme, što znači da ih lako prenose s jednog mesta na drugo. Tako mikroorganizme možemo preneti na organe za varenje, direktno rukama na usta, ili posredstvom hrane. Postoje čak i podaci da često pranje ruku 45 odsto smanjuje učestalost proliva. Takođe, šakama možemo preneti infekciju i na kožu, ali i u disajne organe, a najbolji primer za to je virus gripa – objašnjava ona.

Kako kaže naša sagovornica, iako svi znamo kada treba prati ruke, nije zgoreg ponoviti to s vremena na vreme. Obavezno je i pranje ruku nakon odlaska u toalet, brisanja nosa, kijanja, kašljanja, menjanja pelena i dolaska u kontakt s bilo kojom telesnom izlučevinom, bez obzira na to da li je osoba zdrava ili ne.

D. Ristić