Česmovača će moći da se pije

iz svojih seoskih vodovoda. Ova dva sela, ali i još neka od 13 koliko pripada bačkopalanačkoj opštini, decenijama imaju problem sa kvalitetom pijaće vode. U nekima od njih voda iz seoskih vodovoda godinama se ne koristi za piće, pa su izgrađene eko česme.

Međutim, i ove česme su pokazale svoje nedostatke, jer iziskuju velik trud meštana u snabdevanju vodom, posebno onih sa krajeva naselja. Pored toga, neke česme nisu više u upotrebi, jer se pokazalo da je njihovo održavanje skupo za sve siromašnije seoske mesne zajednice. - U Despotovu smo krajem prošlog meseca pustili u rad mini fabriku vode, pa je to selo sada bezbedno kada je reč o vodosnabdevanju, posebno kada je reč o ispravnosti vode – kaže Dražen Jarić, direktor opštinskog Javnog komunalnog preduzeća „Komunalprojekt“ koje se, u Bačkoj Palanci i u nekolicini sela brine o vodosnabdevanju i pruža druge komunalne usluge.

- U toku su radovi u Silbašu i Pivnicama, gde se postavljaju hlorogeni, takozvani dezinfikatori za seoske vodovode. Reč je o investiciji od 20 miliona dinara, a 80 odsto sredstava je obezbeđeno iz pokrajinskih i republičkih fondova dok je lokalna samouprava u Bačkoj Palanci obezbedila 20 odsto potrebnog novca. Ova postrojenja nisu isto što i fabrika vode u Despotovu, ali u znatnoj meri će poboljšati ispravnost vode, jer se hlor automatski dozira.

U samoj Bačkoj Palanci postoji savremena fabrika vode, a problema sa vodom nemaju ni Neštin i Vizić, dva sela koja su u Sremu, a pripadaju bačkopalanačkoj opštini, gde meštani piju vrlo kvalitetnu fruškogorsku izvorsku vodu, međutim, problem sa kvalitetom vode za piće javlja se u većini sela na bačkoj strani.  - Kako smo počeli sa preuzimanjem komunalnih poslova u selima opštine, opredelili smo se da svake godine rešimo vodosnabdevanje, a posebno poboljšamo kvalitet pijaće vode u jednom od sela – dodaje Jarić. - To jeste skupo, na primer, mini fabrika vode u Despotovu koštala je 20 miliona dinara, ali ništa ne može biti skuplje od ljudskog zdravlja.



Stručnjaci kažu da gotovo nema sela gde ne bi trebalo investirati u vodovode. Da li je reč o novim bunarima, ili zameni dotrajale i po zdravlje opasne vodovodne mreže, potrebna su velika sredstva. Čak i Bačkoj Palanci skoro svake godine buši se jedan nov bunar, menjaju vodovodne cevi koje su u upotrebi više od tri decenije i često pucaju, pa se prave veliki gubitci. Sela više nemaju sredstava da sama održavaju sisteme vodosnabdevanja, jer ni u jednom selu nije izglasan mesni samodoprinos, pa je prirodno da poslove vezane za zdravlje stanovništva obavlja preduzeće koje ima stručne i materijalne kapacitete.



M. Sudžum