U Švajcarskoj kazna pet puta veća od utaje

a ne obaveza- kaže  Aleksandar Grunauer iz Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ.

On je na konferenciji „Siva ekonomija i poreske utaje-uticaj na privredu” u organizaciji Fondacije Konrad Adenauer i Biznis info grupe rekao da je važno da se propisi ne samo tumače, već i sprovode.

- Kada je jedan poreski sistem kompeksan i ima puno izuzetaka, i opcije da Ii da platite ili ne platite porez, raste i spemnost privrednika da utaje porez, a kada je poreski sistem transparentan i jednostavan i nema izuzetaka raste spremnost da platite porez- rekao je Grunauer. Kaže i da je to jedan od glavnih problema u Srbiji, kao što primećuje da se u mnogim uslužnim radnjama u centru Beograda ne izdaju fiskalni računi.

- Kada vidim da to ljudima prolazi, pitam še što uopšte plaćamo bilo kakav porez jer ljudi smatraju da je to opcija a ne obaveza- rekao je on.

Problem, kako kaže, predstavljaju i kazne, odnosno sankcije za takvo ponašanje.

Kao primer je naveo Švajcarske, gde privrednik koji ne plati PDV, nakon dolaska inspekcije plaća kaznu koja je pet puta veća od poreza  koji je naumio da utaji.

- Svako zna da je angažovanje u sivoj ekonomiji rizična stvar, a alternativa, odnosno neulazak u sivu ekonomiju, još je lošija, jer u nju se upuštaju ljudi koji nemaju normalan dohodak i da bi preživeli pribegavaju rizičnim merama- smatra  ekonomista Ljubomir Madžar. U sivu ekonomiju se, dodaje, ulazi kada se osete finansijske stege i pritisci, tako da nije mali broj firmi koje su delimično u sivoj, a delimično u legalnoj ekonomiji, ali je i veliki je broj onih koji ne mogu da nađu posao u realnom sektoru i zato pribegavaju alternativama i upustaju se u aktivnosti u sivoj ekonomiji.

„Pokretanje sopstvenog biznisa je teška stvar i nije lako u tom sistemu izaći na kraj i veliki broj ljudi biva obeshrabren unapred”, primetio je Madžar, dodajući da treba imati u vidu i da sistem onome ko želi da legalno posluje ili želi da legalizuje biznis, ne nudi baš mnogo.

Madžar napominje da je siva ekonomija blisko vezana sa korupcijom i da je sama korupcija jedan vid sive ekonomije, te dodaje da, ako je aparat javne uprave korumpiran onda su manji izgledi da delovanje u zoni sive ekonomija bude otkriveno. Kako je objasnio, sivoj ekonomiji najviše doprinose nedovoljan broj radnih mesta u formalnom sektoru i niski dohoci koji nemaju drugu alternative. Madžar navodi da je siva ekonomija univerzalna veličina i da se sa njom suočavaju pogotovo nerazvijene zemlje u kojima se nudi mali broj radnih mesta, zatim one koje imaju nedovoljan tempo rasta i otvaranja radnih mesta, siromaštvo…

D. Urošević

Poreznici ključ za borbu

Član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov izjavio je  da je u borbi protiv neformalne ekonomije ključno jačanje kapaciteta Poreske uprave.

- Poreska uprava je najzapuštenija, imajući u vidu njenu važnost, jer kad pričamo o borbi protiv sive ekonomije, nama je sinonim izgradnja Poreske uprave- rekao je on dodajući da se, na žalost, na tome ne radi intenzitetom kojim bi trebalo. Pominje se da su uzroci sive ekonomije visoki porezi i doprinosi na zarade, ali kad se poredimo s regionom, rekao je Altiparmakov, vidi se da su u Mađarskoj i Hrvatskoj porezi na zarade i viši nego kog nas, a udeo sive zone manji. Međutim, objašnjava, kod njih su poreznici ojačani.