Budući lekari obučavali buduće gastronome

Stoga je Gastronomska asocijacija studenata „Gastro” s Prirodnomatematičkog fakulteta prošle nedelje organizovala predavanje na temu „Prva pomoć” o kojoj su govorile studentkinje završne godine Medicinskog fakulteta Dejana Savić, Danica Traljić i Ivana Badnjar. Iako je predavanje prvenstveno bilo namenjeno studentima gastronomije s Departmana za geografiju, turizam i hotelijerstvo, mogli su prisustvovati svi koji su želeli da saznaju osnovne informacije i savete o opekotinama, inhalatornim povredama i krvarenju.

– Organizovali smo to predavanje pošto u kuhinji nailazimo na razne situacije u kojima se možemo povrediti, a ne znamo kako treba da odreagujemo jer nas na fakultetu niko o tome ne uči – kaže predsednik „Gastroa” Nikola Vešković. – Ideja je da približimo realne situacije iz kuhinje, ali i da znamo kako da pomognemo drugima u svakodnevnom životu. Ipak nam je to dužnost, a predavanje je bilo i više nego korisno i poučno.

Vešković kaže da 90 odsto stvari nije znao kako treba da se urade, a i da većina studenata nije bila upoznata s osnovnim merama. Razlog tome je loša svest o tome koliko nam je prva pomoć, zapravo, potrebna.

Dejana Savić je objasnila da je prva pomoć skup mera i postupaka kojima se pruža pomoć povređenoj osobi do dolaska Hitne medicinske pomoći. Zatim je započela predavanje o opekotinama i uputila prisutne da te povrede nastaju usled delovanja na kožu, na primer vatre, hemikalija, struje i slično. Rekla je da se opekotine dele prema veličini (koliki deo tela su zahvatile) i dubini opečene površine na tri stepena.

– Kada se nađete u takvoj opasnosti, važno je ukloniti izvor toplote, skinuti samo deo odeće koja se nije zalepila i čistiti ranu isključivo vodom. Nikako ne koristite jaje, ulje, puter, led ili slično. To samo zatvara pore i otežava kasniju negu – upozorila je Dejana Savić. – Ako ste se opekli usled kontakta s nekom hemikalijom, važno je da znate koja je vrsta, odnosno da li je u pitanju kiselina ili baza. Antidot za kiselinu je soda bikarbona, a za bazu su sirće ili limunov sok.

Do povreda disajnih puteva dolazi udisanjem dima, gasova ili toksičnih produkata sagorevanja. U takvoj situaciji prva pomoć podrazumeva udaljavanje žrtve od izvora gasa i omogućavanje što više vazduha.

– Ako za nekoga niste sigurni da je udisao štetne materije, neki od pokazatelja su gar oko usta ili nosa, oprljene dlačice u nosu, crvenilo ili opekotine na jeziku, promuklost, teškoće s disanjem, otežani pokreti donje vilice ili se u ispljuvku nalaze krv ili garež – objasnila je Danica Traljić. – Ipak, promene ne moraju da budu samo vizuelne, tako da je neophodno uraditi i krvnu sliku jer je možda u pitanju unutrašnje krvarenje.

Ivana Badnjar je prisutnima govorila o krvarenju, kao trećoj najčešćoj povredi koja može zadesiti kuvara. Najpre je objasnila razliku između spoljašnjeg i unutrašnjeg krvarenja, a onda u okviru spoljašnjeg je ukazala na arterijsko, vensko i kapilarno.

– Hemostaza ili digitalna kompresija predstavlja način zaustavljanja velikog krvarenja. Kada je reč o tome, prstom ili šakom treba da pritisnete arteriju za kost da biste sprečili dalje krvarenje – dočarala je Ivana Badnjar, kako slikom, tako i pokazivanjem na svom telu. – Drugi vid zaustavljanja krvarenja jeste sterilnom gazom i elastičnim zavojem, treći podrazumeva imobilizaciju, odnosno fiksiranje dela tela koji je povređen, dok je četvrti položaj autotransfuzije. To znači da je najbitnije da vitalni organi, srce, mozak i pluća, non-stop imaju dotok krvi tako što ćete osobu namestiti da leži, a noge ćete joj nečim podupreti.

Manje povrede važno je isprati tekućom vodom i staviti preko rane sterilnu gazu. Buduće lekarke su upozorile na to da rane ne treba čistiti alkoholom. L. Radlovački

Foto: S. Šušnjević

Obuka i testovi

– Ideja je da, kad dođu novi studenti, u saradnji s Crvenim krstom organizujemo obuku iz prve pomoći, nakon koje će biti test i deliće se sertifikati – najavljuje kaže predsednik „Gastroa” Nikola Vešković. – U kuhinji nailazimo na bizarne situacije: da neko odseče sebi prst, mi ne znamo šta da uradimo, a nismo ni svesni toga da, ako se preduzmu odgovarajuće mere, taj prst kasnije može da se vrati na mesto i zadrži svoju funkcionalnost.