Za novce građana banke plaćaju čistu nulu

koliku kamatu zarade njihovi dinari koji neoročeni leže na računima tekućim ili štednim ulozima a vista. Za taj novac klijenti ne dobijaju kamatu ili, bolje rečeno, gotovo da je uopšte ne dobijaju. Zavisno od banke, ona je 0,01 odsto ili je čista nula.

O tome zašto banke ne privlače klijente višim kamatama u toj oblasti jedan bankar kaže:

– Novac koji se drži na računima a nije oročen za banke je praktično neupotrebljiv za plasmane – objašnjava on. – Zato su, ne samo kod nas već i u mnogo razvijenijim zemljama, kamate na takve uloge minimalne ili ih nema.

Hoće li klijent dobiti 0,01 odsto na godišnjem nivou ili će ostati i bez toga, različito je od banke do banke. Banka Inteza je nedavno klijente pismeno obavestila o tome da im tu kamatu od 0,01 odsto ukida. U pitanju su male sume pa smatraju da klijenti neće biti oštećeni. Jer, pomenuta kamata jedva da je klijentima donosila i stotinak dinara na prosečnu platu, ako nisu bili u minusu.

Taj korak u Intezi potkrepljuju podatkom da su kamate u padu na nivou celog bankarskog sektora, ne samo u Srbiji već i u Evropi. Narodna banka Srbije je nekoliko puta snižavala referentnu stopu.

Prateći taj trend, Inteza je snizila kamate na novac na platnim računima.

Stope vezane za oročena sredstva ostale su neprome­njene.

Iz Inteze podsećaju na to da nisu samo te stope snižene već da su pale i kamate na kredite. Banka u narednom

periodu priprema novu investicionu ponudu pa će klijenti koji to žele moći da ostvare veće prinose na svoj novac.

Kod Erste banke kamata na novac na tekućem računu je nula odsto. NLB – Nova ljubljanska banka zaračunava 0,01 odsto.

Tako klijentima koji žele da zarade na dinarima ostaje samo da ih oroče. Tu je kamata od 3,5 do 6 odsto godišnje.

D. Vujošević

S druge strane – guljenje

Nimalo razloga za nerviranje nemaju klijenti kojima su tekuću računi više u minusu nego uplusu. Oni banci plaćaju kamate na te pozajmice veće od 20 odsto, a onu na novac koji leži ne bi nikako dobili.

Kamate na pozajmice vezane za prekoračenja po tekućem računu su i dalje visoke pa i previsoke za evropske uslove. One nikako da slede referentnu stopu NBS-a. Bankari se prevdaju da su to najrizičnije pozajmice u domaćoj valuti. A hoće li one pratiti ovaj trend, ostaje

da se vidi.