Domaćice su „čarobnice” koje rade zabadava

spremaju specijalitete za prodaju i zaradu. Većina kuva i sprema zabadava, godine joj prolaze u kuhinji i na kraju kad ostari nema penziju.

Prema podacima koje je nedavno iznela Kori Udovički, ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu, u Srbije je više od 50 odsto žena ekonomski neaktivno, ali one i kada nisu zaposlene, kao domaćice, ekonomski doprinose društvu, što im se, kako je istakla, ne priznaje. Veoma je važno da žene imaju podršku da pokrenu biznis, jer, kako je naglasila, one i u kuhinji sa malo novčanih sredstava mogu da započnu posao. No, ono što je ministarka rekla jeste tačno, ali je teško promeniti mentalitet u Srbiji prema kojem četka, metla i šerpa spadaju u “normalan” rad svake žene domaćice, kojoj je to dužnost i obaveza bez priznatog prava na zaradu i uplaćene penzijske doprinose.

Sva prethodna istraživanja pokazala su da žene i pored znanja i umeća koja imaju u stvarnosti su bez imovine i prava na biznis. U Srbiji su svega 37 odsto žena vlasnice zemljišnih poseda, s tim što taj postotak varira od Vojvodine gde je 50 procenata imovine u vlasništvu žena do 13 procenata na jugu Srbije. Žene su vlasnice tek jedne desetine seoskih domaćinstava, a 84 odsto njih ne poseduje zemlju. Penzijsko i invalidsko osiguranje ne uplaćuje 93 procenta žena koje danas žive na selu, njih 17 odsto nema ni zdravstveno osiguranje. Razlog je najčešće taj što nemaju svoj novac. Još porazniji je podatak da 74 odsto seoskih žena, čije su ruke u kuhinji “najčarobnije” i koje prave specijalitete koji bi se mogli poslužiti u mnogim svetskim hotelima, ima status pomažućeg člana domaćinstva, što znači da su angažovane u porodičnom poslu ali nisu plaćene za taj rad. U sezoni poljoprivrednih radova 65 odsto žena radi duže od propisanog radnog vremena, bez dana odmora.

Neke računice pokazuju da rad domaćice u Srbiji, bez obzira što one od toga zapravo nemaju ni jednog jedinog dinara, vredi najmanje 1.000 evra mesečno. U tu platu, o kojoj sanja i više od 99 odsto građana Srbije, ulazi satnica za čišćenje, kuvanje, čuvanje dece, peglanje veša, pranje . I celodnevno radno vreme, bez dana odmora tokom meseca i sa retkim godišnjim odmorom tokom godine. Tih najmanje 1.000 evra uštedi svaka glava domaćinstva samo zato što mu je žena domaćica i što ne mora da joj daje platu. Jer da sve ono što ona svakog dana uradi veliko je pitanje i da li bu mu mesečno bilo dovoljno 1.000 evra, pod uslovom da može da je zaradi za plaćanje kuvarice, dadilje, peglerke...

Računica “koliko košta domaćica”, ista ta koja nema platu i biznis pa samim tim nije ekonomski samostalna, je veoma jednostavna: za angažovanje stalne kućne pomoćnice sa osmočasovnim radnim vremenom mesečno treba izdvojiti najmanje 250 evra. Njen posao je, po pravilu, da kuva i eventualno očisti kuću. Kako je dan duži od osam sati, svako ostajanje preko toga mora se platiti i to između 250 i 300 dinara po satu. Pored žene koja kuva i sprema, isto toliko, ako ne i više, treba platiti i bebi-siterku za dete. Ukoliko je više dece i cena bebi siterke je veća. Kako i one rade na određen broj radnih sati u toku dana, za “resto” treba im platiti za svaki dodatni sat najmanje 300 dinara.

Usluge pranja i peglanja veša jedne mašine od pet kilograma perionice naplaćuju oko 750 dinara. Za četvoročlanu porodicu jedna mašina veša pere se dnevno, što znači da bi nedeljno za tu uslugu trebalo platiti 5.250 dinara ili 20.000 dinara mesečno. Kada je veš već opran treba ga ispeglati. Za sat peglanja treba platiti 300 dinara. Za to vreme može se ispeglati nekoliko košulja i majica, što znači da se mora platiti više sati tokom nedelje.

Sve to domaćice rade bez plate, kako dok su deca mala, tako i kada ona porastu, jer danas mladi zbog nedostatka posla i malih plata čak i kada ga imaju ostaju do četrdesete u roditeljskom domu. Samim tim, mama je ceo životni vek svima na usluzi pa joj je on zapravo i radni vek. No, iza tog radnog veka, za razliku od žena koje su zaposlene, ne sleduje penziju niti mirno treće doba. Šta će država učiniti da domaćice “čarobnice” izađu iz kuhinje i kuće i svima pokažu i punude svoje umeće i znanje, ostaje da se vidi. A da treba da im se pomogne – treba.

Ljubinka Malešević

Američka supruga godišnje „košta” 73.960 dolara

Pokušavajući da izračuna koliko košta neplaćeni rad njegove supruge koja je “samo” majka i domaćica, Amerikanac Stiven Nelms je na svom blogu naveo koliko se plaćaju poslovi koje obavlja njegova supruga. Došao je do sume od 73.960 dolara godišnje. U taj saldo ušao je trošak za dadilju koju ova porodica plaća 705 dolara nedeljno, odnosno 36.660 dolara godišnje. Ako bi neka agencija čistila kuću umesto njegove žene, tu uslugu bi naplatila oko 5.200 dolara na godišnjem nivou, kuvarica bi svoj rad naplatila 240 dolara nedeljno odnosno 12.480 dolara godišnje. Osoba koja bi išla u kupovinu umesto njih naplaćivala bi 65 dolara po šopingu što je 13.520 dolara godišnje. Pranje veša bi plaćali 25 dolara nedeljno, odnosno 1.300 dolara godišnje. Za organizaciju porodičnih proslava izdvajali bi 75 dolara po satu odnosno 900 dolara godišnje.