Za isti posao i zarada ista ženi i muškarcu

 za poboljšanje položaja žena. Bila je u Subotici, Bačkoj Topoli, Čoki, danas je u Beogradu i Novom Sadu. U razgovoru za „Dnevnik“ kaže da su postsocijalistička tranzicija i svetska kriza 2008. najviše pogodile žene. Zita Gurmai, koja je više od deset godina predsednica foruma žena Partije evropskih socijalista navodi i da je tranzicija puno novaca zakinula obrazovanju, ili ukupnoj socijalnoj grani u kojima mahom rade žene. One su prema njenim rečima oštećene i kada je reč o visini zarade, jer se njima za isti posao iplaćuje manje nego muškarcima. Smatra da na rešavanju tog pitanja političari treba još puno da rade.

Da li ste ranije bili u Srbiji i koliko ste upoznati s položajem ovdašnjih žena?



– Deda mi je rođen u Vojvodini, kod Kikinde. On je govorio srpski na nivou maternjeg jezika i uverena sam u to da narodi regije treba da sarađuju. Upoznata sam s položajem Srpkinja ne samo zbog toga što sam boravila ovde više puta, nego i zbog toga što sa prijateljicama Srpkinjama često razgovaramo o sličnostima u položaju žena regije. S njima, kao i ženama drugih država radimo zajedno u jednoj strukovnoj organizaciji već 20 godina. U  Evropskom parlamentu, kao potpredsednica odbora za ženska prava bila sam zadužena za izveštaj o položaju žena sa Balkana. Imam osećaj da je i u Srbiji moderniji pristup prema ženama, ali još ima teških problema. Ti problemi su razlike u platama žena i muškaraca, nasilje nad ženama, ali i to što nema dovoljno vrtića i obdaništa, koji bi omogućili ženi da se vrati na tržište rada. Osećam da ni srpska vlada ne radi dovoljno na tim pitanjima. Mislim da bi u tome pomogla pobeda koalicije DS-a „Za pravednu Srbiju“, jer od pet potpredsednika DS-a tri su žene, koje su se obavezale za poboljšanje položaja žena u Srbiji. Samo ta država može da bude uspešna, koja radi za sve.



U odnosu na države zapadne Evrope kako ocenjujete položaj žena u evropskim državama u kojima je došlo do promena sistema i koje su prošle kroz tranziciju? Da li je to poboljšalo ili pogoršalo njihov položaj?



– Ima još posla i u zemljama Zapadne Evrope, ali nesumnjivo u njima je položaj žena bolji i zbog toga je i atmosfera u društvu bolja. U regiji se, međutim, najviše novaca zakida upravo oblastima u kojim mahom rade žene, poput prosvete. Primera radi, vlada mađarskog premijera Viktora Orbana od 2010. ni jednom nije povećala plate zaposlenih u vrtićima, koje ne dostižu ni onaj minimum koji je potreban za egzistenciju. Zbog toga mađarska levica, slično srpskoj levici, vodi kampanju za podizanje plata. A za to bi postojala mogućnost da je manja korupcija u desničarskim vladama. Niske plate sprečavaju ekonomski razvoj i dovode do migracije mladih. Njihova migracija ne pogađa samo porodice, nego dugoročno dovodi i do kraha penzionog sistema.



Prema vašoj oceni da li žene u EU sa istim šansama mogu da grade svoju poslovnu i političku karijeru kao muškarci?



– EU pokušava da podstiče jednake šanse, ali još postoje velike razlike. Puno puta se, recimo, dešava da su muškarci na rukovodećim mestima i tamo gde mahom rade žene. Stranka evropskih socijalista, koja ujedinjuje evropsku levicu, bori se da i u rukovođenju velikih preduzeća bude u odnosu na muškarce bar minimalna proporcionalna zastupljenost žena. To ne bi služilo samo kao za primer, nego bi bilo dobro i za firme. Mnoga istraživanja pokazuju da firme u kojima u rukovodstvu ima više žena, ostvaruju veći profit.

Žene i u politici moraju da se izbore sa mnogim stvarima kako bi bile smatrane partnerom. Angela Merkel se borila 20 godina da je shvate ozbiljno, u mađarskom parlamentu i danas poslanici desnice često dobacuju poslanicama u stilu „šta popuješ, plavušo“. Tako nešto je nezamislivo u Nemačkoj. S druge strane, bez obzira na to što je Mađarska članica EU, ona na mnoge stvari tamo nema uticaja. Tako ni na to što u mađarskoj vladi nemamo ni jednu ministarku. Takvo sramno stanje postoji još u vladama devet država sveta od blizu 200 zemalja. Znači Unija pomaže u mnogim stvarima, ali ne rešava sve. Zato je važno da narodi traže odgovornost od svojih političara i za predstavljanje problema žena.



U Srbiji je aktuelna tema nasilje u porodici kojem su pre svega izložene žene. Kakva su iskustva u EU i u Mađarskoj?



– Jako je važno to da je Srbija po tom pitanju napravila više pravnih koraka, ali to po sebi još nije dovoljno. Treba i vlasti da shvataju ozbiljno ove stvari, jer ako se ponašaju odbojno, žene radije ne prijavljuju probleme. Stručnjaci razvojnog programa Ujedinjenih nacija su ustvrdili da samo desetina žena prijavljuje nasilje. I tu u statističkim podacima postoji jedan paradoks. U Švedskoj, primera radi, statistika beleži veći broj prijavljenih slučajeva nasilja nad ženama, ali to ne znači da je u toj državi više takvih slučajeva, nego je znak da žene smeju o tome da pričaju vlastima, jer društvo neće da ih okrivljuje zbog toga što su „porodične stvari“ izneli javno. EU puno radi na tim pitanjima, ali i u Uniji je važan odnos vlade pojedinih država prema nasilju. Desničarski mađarski parlament već dve godine ne usvaja Istanbulsku konvenciju Veća Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici. Kažu nema novaca, ali istovremeno u rodnom mestu predsednika vlade izgradili su fudbalski stadion, kakav je poslednji put napravio diktator Čaušesku u svom rodnom mestu. Za pomoć žrtvama nasilja uvek treba da bude dovoljno para, jer žrtva će biti do kraja života psihički uništena, ako ne sme da govori o tome, jer će biti okrivljena da je sama kriva za nasilje.



U jednom vašem intervjuu ste rekli da za isti posao bi trebalo da pripada ista plata za oba pola. Prema vašem mišljenju zbog čega postoji razlika u plati muškaraca i žene za isti posao?



– Društvo očekuje skromnost od žene pa kad ona traži povećanje plate, biće obeležena kao karijerista. S druge strane, s obzirom na to da nema dovoljan broj obdaništa, mnoge žene su previše odvojene od posla, a kasnije, kad se vrate na svoju raniju poziciju, potrebno im je vreme da taj zastoj nadoknade. Opet, mnogi poslodavci nemaju poverenja prema ženi s decom. Smatraju da ona nepotrebno ostaje kod kuće kad je dete bolesno. Zato je potreban drugačiji pristup, jer je interes društva da žene usklade posao i porodicu. Žene s decom ne treba da imaju manje plate od svojih kolega. Politika mora da radi na tome da društvo bude pravedno i u tom svom segmentu. 



Eržebet Marjanov