Za Uskrs i slatko i slano sa isteklim rokom trajanja

odakle ona dolazi, kakvog je kvaliteta i da li je opasna za njihovo zdravlje. Na pijacama u svim gradovima Srbije može se kupiti sve, a u vreme praznika, kao što je predstojeći Uskrs, potražnja za slatkišima i mesnim prerađevinama je znatno veća. To dovodi do još većeg ilegalnog uvoza hrane pa se tako uveliko krijumčare meso, čokolada, južno voće i alkohol.

Naša država poslednjih godina ima problema s ilegalnim uvozom hrane koja je često opasna po ljudsko zdravlje. Procenjuje se da se ona najčešće švercuje iz Mađarske, Bugarske, Austrije, ali i s Kosmeta, a nešto manje iz Crne Gore, Turske i Makedonije. Na novosadskim pijacama – a tako je i u drugim gradovima Vojvodine – najviše je hrane iz Mađarske. Tako se ovih dana pred uskršnje praznike mogu kupiti suhomesnati proizvodi – suvi vrat, vrat u mrežici, suva rebra, suve butkice, pa i sveže ćureće meso i ćureći medaljoni, kao i mlečni proizvodi, čokolada i kafa. U ponudi je i veliki izbor sečenih sireva, umotanih u providnu foliju. Zajedničko za sve te proizvode na tezgama je da se ne vidi jasno datum proizvodnje, a upravo to je veoma važno za ispravnost hrane. Iz Bugarske tajno stižu sveže i mleveno meso, konzerve s hranom i slatkiši, a s Kosmeta argentinska govedina i američka piletina.

U Mađarskoj i Bugarskoj, kao i u svim drugim zemljama EU, cena hrane kojoj je rok trajanja pred istekom se snižava i znatno je manja od one koja je sveža i ima duži rok čuvanja. Naši građani kupuju upravo tu hranu kojoj uskoro ističe rok trajanja i prodaju je na srpskim pijacama. Neki kupljene suhomesnate proizvode i sireve seku na parčad, pa tako nije ni bitan rok trajanja jer se inače ne može videti, a ima i onih koji menjaju datume proizvodnje na paketima i prodaju tu istu robu po Srbiji kao da je ispravna. Zbog toga se događa da je mađarska hrana jeftinija na našim pijacama nego u samoj Mađarskoj i njenim marketima, kao i u specijalizovanim prodavnicama „Tisa koopa” koje prodaju isključivo mađarske proizvode koji se čuvaju u frižiderima i u skladu sa zakonskim propisima.

Srpski carinici su u proteklom periodu otkrivali i ogromne količine svežeg junećeg mesa i goveđe pršute, za koje nije bilo čak ni dokumentacije o poreklu i ispravnosti, a otkriven je i tovar govedine koja je uvožena s Kosmeta i bila je stara deset godina i devet puta zamrzavana i odmrzavana. Često naši carinici otkrivaju i velike količine čokolade i „kinder” jaja, šlaga, kapućina, proteina za bodibilding i druge robe koja se može naći na tezgama na srpskim pijacama.

Šef Odeljenja Uprave carina za suzbijanje krijumčarea Ivan Pejović objašnjava da je glavni razlog za krijumčarenje hrane i pića brza i dobra zarada, dodajući da nju omogućavaju niske cene te robe u susednim državama, ali i mogućnost dobijanja povraćaja novca od iznošenja tih artikala u Srbiju i njihova preprodaja po višim cenama u našoj zemlji. Uprava carina prvu grupu švercera hrane iz susednih država naziva „ljudi-mravi” jer je obično reč o građanima koji u inostranstvu kupuju hranu za domaćinstvo, ali često u vrednosti većoj od dozvoljenih 100 evra, tvrdeći da se meso, kobasice i kačkavalj iz Mađarske prodaju nelegalno na pijacama u Subotici, Novom Sadu i Beogradu.

– Američki bataci, na primer, koštaju na Kosmetu jedan evro kilogram, a u Srbiji se prodaju u paketima od 15 kilograma po duplo višoj ceni – objasnio je Pejović. – Kačkavalj u paketu od 3,5 kilograma u Mađarskoj košta samo šest evra, a kod nas se prodaje za osam.

LJ. Malešević

Država ostaje kratkih rukava

Meso, suhomesnati proizvodi, mleko i mlečni proizvodi, čokolade i drugi slatkiši na pijačnim tezgama, a često i u gepecima automobila, mogu biti opasni po zdravlje ljudi. Osim toga, država ostaje kratka za porez na tu robu jer ilegalni prodavci sve stavljaju u svoj yep. Tako su na gubitku i država i potrošači, a jedini zadovoljno trljaju ruke preprodavci, koje uopšte nije briga što može biti reč i o neispravnoj i nebezbednoj hrani.