Falsifikovani predizborni potpisi - pečati iz sefa vode na saslušanje

glasačkom listiću odvela je neke i do falsifikata. Izvršni direktor CeSID-a Bojan Klačar izjavio je da je u predizbornoj kampanji falsifikovano oko 15.000 potpisa, što, kako je ocenio, ukazuje na to da je reč o organizovanom ili poluorganizovanom sistemu.

– To zaista ne liči na delo pojedinca – upozorio je Klačar.

Zamenica tužioca u Prvom osnovnom javnom tužilaštvu Leposava Vujanović Porubović saopštila je da je to tužilaštvo izdalo nalog da se saslušaju podnosici izbornih lista na kojima su potpisi građana bili falsifikovani, a što je utvrđeno grafološkim veštačenjem.

– Izdat je nalog da se saslušaju sve osobe koje su bile podnosioci lista, kao i druge osobe koje su bile povezne s tim listama, i postupak sada ide svojim tokom – rekla je ona.

Kako ističe Nacionalni kriminalistički centar grafološkim veštačenjem utvrdio je da su potpisi na nekoliko izbornih lista falsifikovani i da je o tome obavešten RIK.

– RIK je obavešten o nalazu NKC-a zbog hitnosti postupka, iako Tužilaštvo nije još dobilo pisani nalaz o grafološkim veštačenjima – objasnila je Leposava Vujanović Porubić.

Policija, na osnovu zahteva RIK-a, proverava autentičnost određenog broja izjava građana na listama Jedinstvene ruske stranke i Republikanske stranke. Lista JRS-a sadrži 12.125 izjava birača, od kojih je 4.845 sumnjivo, pa je Tužilaštvo dalo nalog Nacionalnom kriminalističkom centru da se obavi njihovo veštačenje. Takođe, RIK-u je dostavljena lista Republikanske stranke s 11.571 izjavom građana, a sumnjivo je 889, zbog čega je i ta lista na proveri u policiji.

Prvo osnovno tužilaštvo u Beogradu dalo je nalog policiji za prikupljanje obaveštenja povodom još jedne, do sada već treće izborne liste, za koju Republička izborna komisija sumnja da sadrži određeni broj neautentičnih izjava građana. U pitanju je izborna lista koalicije Demokratske zajednice vojvođanskih Mađara i Demokratske zajednice vojvođanskih Hrvata, pod nazivom „Mađarski pokret” jer nije imala potrebnih 10.000 potpisa, budući da je za 1.611 utvrđeno da je overeno pečatom koji nije u funkciji. Posle zatražene provere, šefica overe tog suda je istakla da se pečat s rimskim brojem III, kojim su overene izjave birača, ne koristi još od januara 2015. godine jer je oštećen i zapečaćen u sefu Prvog suda.

Poslednja u nizu bila je izborna lista „To smo mi – Prirodni pokret – Vladimir Zaharijev”, koju je RIK odbacio nakon što je pregledom materijala utvrđeno da ima maksimalno 7.061 ispravnu izjavu birača. Predsednik RIK-a Dejan Đurđević rekao je da je 3.957 izjava birača koji podražavaju tu izbornu listu overeno lažnim pečatom Prvog osnovnog suda s rimskim brojem tri. Kada se ta brojka oduzme od ukupno 11.018 građana koji su podržali tu listu, ostaje najviše 7.061 ispravna izjava birača.

– Tako da izborna lista „To smo mi – Prirodni pokret – Vladimir Zaharijev” ne ispunjava uslove da bude proglašena – rekao je Đurđević.

Najproblematičnije u celoj priči izgleda slučaj Republikanske stranke, čija lista je verifikovana, da bi potom bili utvrđeni falsifikati. Klačar ukazuje na to da ne treba dozvoliti bilo kome da uđe u izborni proces na taj način te da se moraju uspostaviti određeni uslovi. Po njegovim rečima, takva krivična dela do sada skoro nisu viđena u našoj praksi, iako su postojali slučajevi pokušaja ulaska pojedinih stranaka u parlament putem iskorišćavanja nedostataka u regulativi. On smatra da će RIK morati da posegne za „vanrednim pravilima” da bi rešio situaciju oko falsifikovanja potpisa, ocenivši da komisija neće imati problema s listama na čekanju i da će uspeti da sve završi u roku.

S. Stanković

Nauk i falsifikati

Pravnici tumače da lažni potpisi ne mogu pojedine stranke skinuti s izborne liste jer su osim falsifikovanih, sakupili i više od 10.000 valjanih potpisa. Profesor Pravnog fakulteta Milan Škulić primećuje da RIK ne može presuditi u takvim slučajevima, već samo može slučaj prepustiti za to nadležnim pravosudnim organima.

– Naravno, to treba da bude nauk za ubuduće, da se razmisli i o nekoj modifikaciji propisa koji bi takve zloupotrebe sveli na minimum – dodaje on.

Iz Tužilaštva tvrde da ih neće zaobići. Leposava Vujanović Porubović rekla je da bi se „u konkretnom slučaju moglo raditi o krivičnom delu falsifikovanja isprave koje je predviđeno članom 355 Krivičnog zakona, za koje je predviđena kazna do tri godine zatvora”.