Puno znači pomoć gradonačelnika

Kako je rekao osnivač i vlasnik ovog sportskog kolektiva Petar Puača, do sada se ponose sa osvojenih 2.085 pehara i trofeja, kao i sa 20 titula prvaka države u različitim kategorijama, ali tu ne nameravaju da stanu.

- Uz FK Vojvodina koji je institucija u gradu i Pokrajini, u mlađim kategorijama sada smo drugi klub u gradu, ono što je nekada bio RFK Novi Sad - rekao je Petar Puača. - Po rezultatima smo u poslednjih deset godina tik uz Vojvodinu, a tu govorim o pionirima i kadetima, koji su drugi u Kvalitetnoj ligi Vojvodine i najtrofejnija smo škola u Srbiji. Klub se deli na školu fudbala od 5 do 12 godina i na fudbalski klub “Petar Puača” od 12 do 18 godina. Imamo sve kategorije, oformili smo i omladinsku ekipu i nedostaju nam jedino prvi tim i veterani, a to planiram da osnujemo već od ovog leta.

Potom je naš sagovornik, kao osnovni preduslov ovakvih rezultata, posebno apostrofirao sledeće:

- Suština cele priče je da ničega od ovoga ne bi bilo i da bismo se, drugim rečima, ugasili da nije bilo ogromne pomoći grada i posebno gradonačelnika Novog Sada Miloša Vučevića. On je, slobodno mogu tako da kažem pravi dobrotvor, kako za mene, tako i za svu decu koja kod mene treniraju i njihove roditelje. Ne bismo nikada postali ovo što danas jesmo, da nemamo njegovu pomoć, u smislu finansija, što imaju i svi ostali klubovi koji apliciraju za sredstva iz buyeta grada, ali i u vidu obezbeđivanja autobusa za putovanja, opreme, lopti, dakle čitave logistike. Jesmo mi ambasadori Novog Sada koji su doneli puno trofeja u ovaj grad, ali da nije pomoći Miloša Vučevića, verujte, svega toga ne bi bilo. On je idealan gradonačelnik s naše tačke gledišta, a naglašavam da sam totalno apolitičan i da nisam član ni jedne stranke - niti sam bio, niti ću biti. Govorim iz ugla ne samo fudbalskih, već i svih ostalih klubova. Upućen sam u tematiku i svedok sam da već tri i po godine, od kada je Miloš Vučević gradonačelnik, grad pomaže i omogućuje deci da se bave sportom.

Petar Puača je zatim dodao:

- Druga stvar je ta što je Vučević omogućio najtalentovanijoj deci u našoj školi i klubu da više ne plaćaju članarinu. To nam se nadoknađuje kroz odobrena sredstva iz buyeta, pa su 32 dečaka oslobođenja ovog izdatka. Tu je reč o deci iz okoline Novog Sada - Šajkaša, Budisave, Kaća. Čelareva, Žablja, Čuruga i drugih mesta, čije su porodice slabijeg materijalnog stanja. Potrebni su nam ljudi koji vole decu i koji im, svojim delovanjem, omogućuju uslove za rad i razvoj.

Puača ima i jasnu viziju onoga što planira da uradi u bliskoj budućnosti:

- Želim i planiram da napravim sportski centar “Petar Puača”. Nadam se da će nam grad i tu pomoći, jer, i pored iskazanog razumevanja, tu je već problem sa zemljištem na kojem bih realizovao svoju ideju. Želim u perspektivi da napravim svoj teren i balon. Ne mora to da bude centar poput FC “Vujadin Boškov”, niti mogu da napravim nešto tako, ali nastojaću da svoju ideju realizujem. Rekao sam da ću oformiti prvi tim i veterane, imam pomoć još nekih ljudi i želim da postanemo drugi klub u Novom Sadu, odmah iza Vojvodine. I sada po rezultatima koje ostvarujemo to jesmo, osim po infrastrukturi. Nedostaju nam uslovi, jer trenutno treniramo i igramo na igralištu Kabela pored Štranda.

Za kraj, Petar Puača je naglasio:

- Pored Vojvodine i Proletera, Novi Sad nema srpskoligaša, pa deca moraju da idu u Beočin ili Temerin, kako bi dalje napredovala i igrala. Cilj mi je da ispunim viziju i visoke ciljeve koje sam postavio. Pioniri i kadeti sada se bore za ulazak u Ligu Srbije. Ljudi su prepoznali moju fudbalsku priču, osim onih koji su oslobođeni članarine, još 40 dečaka plaća pola njene cene. Uz Vošu, imamo ubedljivo najbolju školu, sva moja najtalentovanija deca otišla su u Partizan, Crvenu zvezdu i Vojvodinu, njih 55 ukupno, a svi iz Voše koji tamo ne prođu ili nisu zadovoljni, dolaze kod mene. Ovaj grad zaslužuje da ima još jednog dobrog srpskoligaša. nisam prepotentan, već se mojih osam trenera i ja borimo, po meni, za pravu stvar. Dva -tri puta sam bio pred gašenjem, ali nam je Miloš Vučević omogućio da preživimo teške trenutke. Prvaci Srbije postale su generacije rođene 2004, 2005 i 2006. godine, a grad nam je u tome puno pomogao, jer ne mogu to sami roditelji da isfinansiraju. Zauzvrat, ništa nije tražio. Imam 260 dece, što čini porodicu od preko nas 1.000 i svi znaju da nam Miloš Vučević pomaže. Od 2006. do 2011. godine nisam imao nikakvu pomoć, a sada su tu ljudi koji pomažu i vole decu.

S. R.