Zastava i grb Vojvodine u kampanji

samoupravama u Vojvodini. Tim povodom je u Šidu podsetio na to da je Vojvodina ustavna kategorija i da kao takva mora biti poštovana. Čanak je ocenio i da se pojedini nosioci najviših funkcija u Vojvodini nisu dovoljno, ličnim autoritetom, založili za funkcionisanje i priznavanje odluka Skupštine Vojvodine kao predstavničkog tela dva miliona građanki i građana Vojvodine.

Na kritiku je reagovao poslanik Srpske napredne stranke Vladimir Galić, član stručnog tima za usaglašavanje neustavnog Statuta s odlukom Ustavnog suda 2014. godine.

– Nenad Čanak je licemeran – ocenio je Galić za „Dnevnik”. – Podsetiću na to da su LSV i DS opstruisali usvajanje pokrajinske skupštinske odluke o načinu korišćenja tradicionalnih simbola Vojvodine, čime bi bila zaokružena pravna priča o donošenju i sprovođenju Statuta Vojvodine. Sad se Čanak žali da simboli Pokrajine nisu istaknuti u svim lokalnim samoupravama! Kad se neko s jedne strane poziva na pridržavanje pravnog akta, a s druge je prvi u nepoštovanju pravnih akata, to se zove izigravanje pravnih akata i licemerje.   

Stručni tim Skupštine Vojvodine uskladio je Statut Vojvodine s odlukom Ustavnog suda početkom 2014. godine, potom ga je usvojio pokrajinski parlament, zatim je u maju iste godine potvrđen i u Narodnoj skupštini. Novi Statut je, osim zvaničnih simbola Vojvodine, uveo i tradicionalne simbole. Oni su opisani u članu 9 najvišeg pravnog akta Pokrajine: „Tradicionalni simboli AP Vojvodine su: Zastava AP Vojvodine jeste tradicionalna trobojka u horizontalnim poljima iste visine, crvene, plave i bele boje, odozgo nadole. Razmera zastave je 3 : 2 (dužina prema visini). Grb AP Vojvodine jeste tradicionalni grbi iz 1848. godine s crvenim štitom na kojem je srebrni krst između četiri zlatna ocila, bridovima (ivicama) okrenutim ka stubu krsta. Štit je opasan otvorenim vencem sastavljenim od, s leve strane žirove, a s desne strane maslinove grančice prirodnih boja, koje su dole vezane plavom pantljikom. Štit leži na vojvodskoj porfiri (plaštu) s tri nabora, visećoj ispod zatvorene vojvodske krune, na dva dela razdeljene, koja pokriva srednji nabor porfire.” 

Za usvajanje Pokrajinske skupštinske odluke o načinu korišćenja tradicionalnih simbola, koju su predložili profesori novosadskog Pravnog fakulteta Slobodan Orlović i Branislav Ristivojević, od 120 poslanika glasalo je 50, protiv je bilo deset, a uzdržana su bila 42. Za usvajanje odluke bila je potrebna dvotećinska većina, odnosno glasovi 81 poslanika parlamenta. 

Odluku LSV-a da ne prihvati tradicionalne simbole tad je potpredsednik Skupštine Vojvodine iz te stranke Dušan Jakovljev obrazložio time da je njegova stranka 2014. godine glasala i protiv usvajanja novog Statuta Vojvodine, između ostalog zbog odredbe o uvođenju tradicionalnih simbola.

– Kada je reč o zastavi koja se predlaže, ona je identična s narodnom zastavom Srbije, a grb je zapravo grb Kneževine Srbije – kazao je tada Jakovljev. – Ne znamo na osnovu čega su odabrani baš ti simboli.

On je ocenio da bi usvajanjem tih simbola, koji su zapravo simboli srpskog naroda, bili narušeni principi multietničke i multikulturalne Vojvodine. Njega je, međutim, demantovao šef poslaničke grupa Saveza vojvođanskih Mađara Šandor Egereši, koji je rekao da njegova stranka podržava uvođenje tradicionalnih simbola jer, ako manjinske zajednice imaju pravo da koriste svoje simbole, ima pravo i srpski narod da ističe svoje. Uostalom, kazao je Egereši, postoje mnogo veći problemi od toga koje treba rešavati, a to su pre svega ekonomski problemi građana.  

Ipak, najveće iznenađenje je bilo stav demokrata. Pajtićeve demokrate su, naime, uoči sednice parlamenta, na Kolegijumu Skupštine, koji sačinjavaju predsednik, potpredsednici i šefovi poslaničkih grupa, podržali odluku o načinu korišćenja tradicionalnih simbola, da bi se ubrzo predomislili i na sednici Skupštine nisu podržali predlog, tačnije, bili su uzdržani.

Objašnjenje šefa poslaničke grupe DS-a Borislava Novakovića za takav nagli preokret bilo je na veoma tankim nogama jer je kao najveći argument za stav DS-a izneo da o tom pitanju nije postignut konsenzus, odnosno nije sprovedena široka društvena rasprava.

Eržebet Marjanov

Nema odluke o korišćenju tradicionalnih simbola

Odluku o načinu korišćenja tradiocionalnih simbola Pokrajine Skupština Vojvodine trebalo je da donese u roku od tri meseca od usvajanja Statuta, znači do septembra 2014. godine, kako to nalaže Pokrajinska skupštinska odluka o sprovođenju Statuta. Ona, međutim, nije doneta do danas, tako da ispred zgrade Skupštine Vojvodine i danas postoje tri jarbola i samo dve zastave: državna i oficijala zastava Vojvodine. Na trećem jarbolu bi trebalo da vijori tradicionalna zastava Pokrajine, ali njeno uvođenje suprotno Statutu, nisu prihvatili poslanici Demokratske stranke i Lige socijaldemokrata Vojvodine.