Glasanje je pravo, obaveza, ali i lična odluka

ne izraze podršku vladajućoj politici, pokrenu promene u državi iz koje dolaze i budu deo političkog sistema svoje zemlje.

Birači u Srbiji moći će da izaberu 24. aprila svog kandidata na parlamentarnim, lokalnim i pokrajinskim izborima, ali i da uopšte ne glasaju.

– Dok u Srbiji, kao i u većini zemalja, izborno pravo ostavlja slobodu i da ne izađeš na izbore, u sedam zemalja Evrope i Južne Amerike izlazak na birališta je obavezan – objašnjava za „Dnevnik” profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu dr Zoran Stojiljković. – Takav način negativnog uslovljavanja u pojedinim zemljama zadržan je zbog tradicije ili je uveden zbog slabe izlaznosti.

On ukazuje na to da su sankcije za izbegavanje glasačkog listića, odnosno izbora, razno-

like – od obaveze da se u pisanoj izjavi navede razlog sprečenosti, preko minimalne kazne zatvora do 15 dana, ili novčane kazne do sto evra, koja se uplaćuje na račun izborne komisije.

– U nekim zemljama se čak praktikuje i oduzimanje ili zabrana izdavanja pasoša ili otežano dobijanje radnog mesta u državnim ustanovama, naročito u ministarstvima sile – policije i vojske – dodaje Stojiljković.

On smatra da pravo izbora koje se nudi našem biraču ne treba menjati jer „pravo na biranje je pravo koje čovek može da konzumira, a ne mora”.

– Terati nekog da glasa, siliti ga da izađe na izbore pod pretnjom sankcija nema naročito demokratsko opravdanje i težinu – kaže profesor Stojilj-

ković.

Međutim, takav izbor, kakav ima glasač u Srbiji, ali i većini zemalja, nemaju svi u Evropi, a toj grupi se nedavno pridružila i Bugarska, koja preti kaznom od 25 evra za neglasanje. Takav način negativnog uslovljavanja u pojedinim zemljama, po Stojiljkoviću, uveden zbog slabe izlaznosti, ne menja procenat izlaznosti. Bugari su posegli za sankcionim rešenjima nekih zemalja da bi obezbedili što veću izlaznost na izborima, koja je poslednji put bila vrlo slična srpskoj – 51,05 odsto.

U Belgiji onaj ko ne uzađe na izbore, suočiće se s novčanom kaznom, a ukoliko u roku od 15 godina ne sudeluje u bar četiri izborna procesa, može izgubiti pravo na glasanje u trajanju od 10 godina. Takođe, oni koji ne glasaju, teško mogu dobiti posao u javnom sektoru. Bar kada je ta zemlja u pitanju, ne čudi što je izlaznost oko 90 odsto. Glasanje je obavezno i u zemljama popu Kipra, Italije, Finske, Brazila, Čilea i Argentine...

Đorđe Vuković iz CeSID-a smatra nepotrebnim kažnjavati birače ako ne izlaze na izbore.

– Mi i nemamo takav izborni sistem i tip administracije kao u Bugarskoj, pa je to nemoguće – objašnjava Vuković za „Dnevnik”. – U toj državi politički izbori su definisani kao i državljanstvo pa je svima koji su van zemlje, status u političkom smislu zamrznut. Ako Bugarin izađe iz svoje zemlje na duže od šest meseci, više nije na biračkom spisku. Zato mogu primenjivati takav zakon jer onda glasaju samo oni koji žive u Bugarskoj.

Kod nas bi to, kako kaže, bilo sumanuto jer bi svako ko ima državljanstvo, a godinama ili decenijama živi u inostranstvu, morao da plati kaznu.

– Kod nas se dva miliona ljudi vodi na biračkim spiskovima, a ne živi u Srbiji, već u Nemačkoj ili Australiji. Uostalom, ne vidim šta su zemlje koje su uvele te kazne time dobile. Mada, u većini država izlazak na glasanje je pravo, a ne dužnost, obaveza. S druge strane, ne vidim zašto ne bi ljudi koji nemaju politički izbor i ne žele da glasaju, odlučili da ne glasaju – kaže Vuković, dodajući da demokratija ne zavisi od broja izašlih na izbore.

Da nije neophodno da u nekoj državi izbori budu zakonski obavezni, pa da se beleži veliki odziv birača pravi je primer Danska, gde je izalaznost veća od 80 odsto.

Vladimir Đuričić

Naša izlaznost

Najviša izlaznost na parlamentarnim izborima u Srbiji zabeležena je na prvim višestranačkim izborima devedesete – čak 71,5 odsto. U narednih deset godina, i zbog nesređenih biračkih spiskova, pala je do 57,6 odsto. Naprednjaci su na vlast došli 2012. godine uz izlaznost od 57,77 odsto, a pre dve godine obnovili su mandat sa svega 53,09 odsto izašlih birača.

Beli listići

Na izbore treba izlaziti, ali je građansko pravo birača da odluče da li će ga iskoristiti, kažu u Građanskim inicijativama i upućuju na činjenicu da su birači u Srbiji pokazali da se i ta obaveza može – zaobići. Imali smo prošli put bele listiće i ceo taj način kako možeš da izađeš na izbore, a ne glasaš ni za koga.

Grčka, Australija i Luksemburg

Grčka se veoma često navodi kao glavni primer država u kojima je glasanje obavezno, a po nekim podacima, takva praksa seže još iz antičkog doba, a predviđene sankcije se ne primenjuju. U Australiji, na primer, teško se može naći izgovor za neizlazak na izbore. Kao jedino validno opravdanje se prilaže potvrda o bolesti ili blagovremena najava da u tom trenutku birač neće biti na mestu održavanja izbora. Ukoliko se, ipak, ne pojavi na biračkom mestu, čeka ga kazna od 20 do 55 australijskih dolara, u zavisnosti od nivoa izbora. Sve je to dovelo do toga da u Australiji izlaznost na izbore iznosi oko 91 odsto. I u Luksemburgu se mora izaći na izbore, ali se na to ne obavezuju stariji od 70 godina. I u toj je zemlji izlaznost veća od 90 odsto.