Poslanik „težak” tri hiljade evra mesečno

na novac za redovan rad. Ukupna brojka dobija se kad se od prihodne strane buyeta izračuna 0,105 odsto, a novac se raspoređuje na osnovu broja osvojenih glasova i mesta u klupama zakonodavnog doma. U 2016. za partije je bio predviđen oko 871 milion dinara. To znači da će svi koji 24. aprila budu preskočili cenzus, na osnovu broja mandata i osvojenih glasova, oko desetog u mesecu dobijati mesečne uplate iz državne kase.

U ovoj godini bilo je planirano da parlamentarne stranke podele 871.080.000 dinara. Najviše novca bilo je rezervisano za najjaču stranku SNS – 427.902.372 dinara, za socijaliste – 85.757.820 dinara, DS – 74.119.740, PUPS – 43.658.532, za SDS – 39.808.356 dinara. Po toj računici LSV bi ove godine dobio 26.538.900, a SVM 30.836.232 dinara.



Planirane cifra važiće sve dotle dok se na ozvaniče rezultati novih izbora, kada će ponovo proraditi digitron u Ministarstvu finansija i preračunati se buyetski prihodi političkih partija. Da je brisanje s platnog spiska države ozbiljan udarac za političke stranke, videlo se na primeru onih koje su na prethodnim izborima ostale ispod crte, pa je tako URS nestao s političke pozornice, a LDP i DŠ oslabili su pozicije na javnoj sceni.



Takav sistem finansiranja političkih partija uveden je 2003. godine, a u ciframa koje ležu na račune stranaka iz državne kase ravnopravne su i vlast i opozicija, čiji poslanici u proračunima isto vrede. Na pitanje da li je uvođenje tog sistema ispunilo cilj i smanjilo koruptivni uticaj na parlamentarne stranke, programski direktor „Transparentnosti Srbija” Nemanja Nenadić ukazuje na to da je izostala jasno određena svrha davanja tog novca.



– Borba protiv korupcije negde stoji iza toga, kao jedan od mogućih razloga zašto se toliki novac izdvaja, ali zakon to nije nikada jasno odredio – ističe Nenadić. – Zbog toga nam se dešava da se iznosi i način raspodele menjaju, a da nikada nismo dobili jasno objašnjenje zašto je baš toliki iznos određen po jednom poslaniku. To je suštinski problem.



A kada govorimo o zavisnosti stranaka od potencijalnih uticaja iz privrednih krugova, ona je svakako smanjena tim državnim finansiranjem. Međutim, ne bih rekao da je u potpunosti ukinuta i da su sve opasnosti otklonjene, daleko od toga! Naprotiv, mislim da je, s jedne strane, došlo do pojave da su apetiti za novcem porasli kod tako značajnog državnog finansiranja, a s druge, velike stranke, naročito vladajuće, ulenjile su se u tradicionalnom načinu prikupljanja novca od članarine. To je nešto što ljudi koji se bave takvim pojavama u političkom životu ocenjuju kao štetno, ne samo u Srbiji nego i u drugim zemljama koje su uvele državne dotacije za političke stranke.



Na pitanje da li takav sistem finansiranja na neki način znači propast za partije koje izgube parlamentarnu poziciju, Nenadić odgovara  da su „neke propale, a neke su i opstale”.

– Postoji neka razlika jer nije značajno samo pitanje finansiranja iz buyeta već je važan i pristup uticaju na donošenje odluka – predočava naš sagovornik. – Kada stranke više ne mogu da utiču na donošenje odluka, sasvim sigurno je da opada njihova moć pa samim tim i privlačnost za druge finansijere. Samim tim, povratak u parlament nakon odlaska mnogo je teži nego što bi bio možda da je taj način raspodele novca drugačiji. Zato neki autori predlažu – a ima razloga da se o tome razmišlja – da se uvede neko finansiranje vanparlamentarnih stranaka koje su dobile određeni broj glasova na izborima – zaključuje Nenadić.



S. Stanković

Nenadić: Zašto baš toliko?



Po rečima Nemanje Nenadića, odustvo kriterijuma po kojima se određuje svota novca iz buyeta za stranke je loše. Dodaje da, „ako se ne zna šta se želi postići, ne može se izmeriti da li je taj cilj ostvaren”.

– Može se desiti da stranke dobijaju premalo, ili pak previše. Moramo da znamo šta hoćemo. I za finansiranje izborne kampanje takođe: da li je cilj da svaka stranka dobije dovoljno novca da ima sat oglašavanja, ili jedan veliki miting. Mora da postoji ideja o tome šta je cilj finansiranja, da bi se pravilno odredili parametri. Ovako, imamo samo procenat izdvajanja u zakonu, a da niko ne može da vam kaže zašto baš toliko.