Direktori će odgovarati zbog neisplaćenih plata

radnicima. Na osnovu tih nalaza, Ministarstvo rada, zapošljavanja, boračke i socijalne politike je protiv 1.976 poslodavaca podnelo zahtev za pokretanje prekršajnog postupka i to upravo zato što radnicima nisu isplatili platu. 

U nekim slučajevima jedna prijava protiv direktora firme odnosila se na probleme sa platama i po nekoliko desetina radnika. Prema podacima Ministarstva rada, najviše problema sa platama pravili su direktori u proizvodnji metala, mašina, obuće, hrane, ali na listi problematičnih su i gazde u građevinarstvu, ugostiteljstvu i trgovini.

Zakonski nesavesne gazde mogu biti kažnjene novčano, ali to ne znači da će radnici automatski dobiti svoje zarađene i neisplaćene plate. Naime, prema zakonu, kazna u slučaju neisplaćivanja plata iznosi od 800.000 dinara pa do dva miliona dinara za pravno lice i još između 50.000 i 150.000 dinara za odgovorno lice u firmi. Kazna za preduzetnike je između 300.000 i 500.000 dinara.

Međutim, čak i da država naplati ove novčane iznose od odgovornih lica i firmi ne mora da znači da će radnicima biti isplaćene zaostale plate. U tom slučaju radnicima ostaje mogućnost da naplatu potraže na sudu ili uz pomoć izvršitelja, ali pod uslovom da imaju  dokumentaciju o neisplaćenim zaradama. Postojanje obračunskog lista je uslov i za naplatu zaostale plate pred sudom.

Zbog toga što je poslodavci ne izdaju obračunski listić, mada su obavezni to da učine čak i onda kada nemaju novac za platu, mnogi radnici ne mogu sudski da naplate svoju zaradu. To je i razlog zbog kojeg radnici ne mogu da se obrate izvršiteljima, koji bi uz postajanje dokumentacije i dokaza mogli za kratko vreme, uz određenu proviziju, da naplate dugovanja na ime plata. Kada bi radnici imali dokaze o neisplaćenim platama i valjanu dokumentaciju bilo bi dovoljno da je daju izvršitelju, a on ima mogućnost da, čak i uz prodaju imovine, izvuče novac za zaposlene.

Spor oko neisplaćenih plata može se rešiti, mada naši radnici o tome nisu dovoljno obavešteni. Problem može da reši i Republička agencija za mirno rešavanje radnih sporova. Preko nje poslodavci i zaposleni, bilo u javnom bilo u privatnom sektoru, mogu besplatno da reše svaki radni spor, pa i neisplaćene plate. Reč je o vansudskom, alternativnom vidu rešavanja radnih sporova koji je predviđen Zakonom o mirnom rešavanju radnih sporova i koji postoji već celu deceniju.

Postupci u kojima se traži mirno rešenje, kada su u pitanju individualni sporovi između poslodavca i zaposlenog, pokreću se ili zajedničkim predlogom ili predlogom jedne strane Agenciji, koja u ovom drugom slučaju, poziva drugu stranu da se izjasni da li prihvata mirno rešavanje spora. To, pak, znači da radnik, koji se žali zbog toga što nije dobio platu, uz posredovanje Agencije može direktno da se dogovori sa gazdom o datumu i načinu isplate. Postupkom za mirno rešavanje radnog spora rukovodi arbitar, i što je najvažnije radnike to ništa ne košta.

Prema statističkim podacima u Srbiji je trenutno u toku 40.000 radnih sporova koji se vode pred sudovima, dok je za 10 godina rada Agencije učešće miritelja i arbitra bilo zatraženo u svega 13.500 slučajeva, Za razliku od sudskog postupka, koji se pokreće tužbom uz plaćanje sudske takse, ovaj je potpuno besplatan i ne zahteva angažovanje advokata. Takođe, daje stranama u sporu mogućnost dogovora oko dinamike isplate neisplaćenih dugovanja.

LJ. Malešević

Pokrenuta 322 radna spora

Tokom prošle godine Agencija za mirno rešavanje  radnih sporova, pokrenula je 322 radna spora, od kojih su 292 individualna i 30 kolektivna radna spora. Povodom ugovaranja i isplate minimalne zarade pred Agencijom je pokrenuto 158 postupaka, dok je povodom drugih naknada iz rada i po osnovu rada pokrenuto 63 postupka. Agencija je posredovala u pregovorima za sedam štrajkova i 22 postupka povodom zaključivanja, izmene, dopune ili primene kolektivnog ugovora.