Dugovi i građani idu izvršiteljima u ruke

o zaštiti korisnika finansijskih usluga bankama ukinuta mogućnost da te kredite ustupaju zainteresovanim agencijama ili fondovima, ti zajmovi uglavnom se vode u bilansima banka kao teško naplativi. Međutim, od jula ove godine na vrata bi mogli zakucati novi naplatioci. Narodna banka Srbije priprema izmenu propisa: u avgustu je usvojila akcioni plan za naplatu problematičnih kredita. U sklopu tog dokumenta predviđena je i promena statusa građana-dužnika. Razmatra se pravni okvir kojim bi, osim bankama, i drugim institucijama bilo dozvoljeno da otkupljuju nenaplative kredite. Novi mere trebalo bi da omoguće razvoj tržišta problematičnih kredita.

U bankama se novoj meri raduju i smatraju da će im to omogućiti da se reše tih zajmove. A šta mogu očekivati građani? O tome za „Dnevnik” profesor Fakulteta za pravne i pslovne studije „Dr Lazar Vrkatić” u Nobvom Sadu dr Aleksandar Vasiljević kaže:

– Da bi građani bili zaštićeni od samovolje budućih naplatilaca, bilo bi najbolje da propis čije se donošenje očekuje predvidi obavezu da se ustupanje kredita građana ne može uraditi bez saglasnosti dužnika – smatra Vasiljević. – Tek kada se on pismeno saglasi s promenom poverioca, kredit se može ustupiti. Bez toga, bojim se da će se stvoriti pogodno tle za zlouptrebe.

On naglašava da će većina budućih vlasnika tih zajmova gledati da kupi kredite koji su pod hipotekom. Čim dobiju sve važeće „papire”, odmah će aktivirati hipoteku i truditi se da prodaju nekretninu i tako dođu do novca. U novoj situaciji banke neće više tolerisati da klijent kasni s otplatom po četiri ili pet meseci –kredit će se odmah ustupati. 

Ukoliko se sve i dogodi, najviše razloga za strepnju imaju dužnici koji vraćaju zajmove u švajcarskim francima. Oni bi po kratkom postupku mogli ostati na ulici ukoliko se njihov status ne reši na drugačiji način.

D. Vujošević

Rasprodaja zajmova

Građani su mnogo bolje platiše od preduzeća: po podacima Kreditnog biroa Srbije, krajem prošlog meseca dugovali su 719,97 milijardi dinara, ili 0,9 odsto više nego u januaru. Već tri meseca zaredom docnja kod stanovništva iznosi 7,3 odsto. Već činjenica da se ta brojka iz meseca u mesec ne menja govori da kredite ne vraćaju samo oni koji to ne mogu. Najčešće su to ljudi koji su ostali bez posla ili su im primanja dovoljna tek za preživljavanje pa za kredit ne pretekne.

Banke, čisteći bilanse, te dugove prodaju vrlo jeftino, čak i za deset odsto vrednosti. Ali sami korisnici ih ne mogu otkupiti. Građani koji su već u docnji ne mogu refinansirati kredit jer imaju negativne podatke kod Kreditnog biroa.