Život mu počeo s „Dnevnikom”

naš list zabeležio je da je 29. februara prestupne 1960. godine u Novom Sadu rođeno četvoro dece, među kojima i poznati sremskokarlovački vinogradar i vinar Predrag Bajilo.

Ispod fotografije četiri bebe stoji „Tek su rođeni, a već su im ’oštećeni interesi!’”

– Nikada se nisam osetio oštećenim zbog toga što sam rođen 29. februara – kaže za „Dnevnik” slavljenik Predrag Bajilo u svom vinskom podrumu u centru Sremskih Karlovaca, u kojem je  vladala praznična atmosfera od otvaranja do kasno u noć. – Naprotiv, doživljavam to kao posebnu prednost jer se svi sete mog rođendana i čestitaju mi ga. Činjenica je da je to retkost, štaviše, u krugu mojih rođaka, prijatelja i poznanika ne postoji osoba koja je rođena 29. februara kao ja, ali nisam tome pridavao neki naročiti značaj.

Iako ne smatra da je rođenjem na taj datum oštećen, Bajilo ističe da se u njegovom životu mnogo toga odvijalo drugačije nego kod ostalih.

– Prvi na spisku neobičnosti u mom životu jeste taj datum rođenja – počinje da nabraja Bajilo. – Sledeće je odsluženje vojnog roka. Vojsku sam služio u podmornici. Od 3.000 regruta, nas 60 je u Puli, nakon meseca opsežnih lekarskih pregleda, odabrano da budemo podmorničari. Slično je bilo i u poslu. Uvek sam radio suprotno od svih – kad su drugi prodavali zemlju, ja sam je kupovao. Kad su vadili vinograde, ja sam ih sadio. U mojim zasadima 75 odsto su autohtone sorte, odnosno sorte stvorene na Institutu za vinogradarstvo, dok su kod drugih one zastupljene svega između pet i deset odsto.

Kao poslednji u nizu primera navodi vina. Veli da u sortimentu ima uvek dva do tri specifična vina, nastala  kao proizvod njegovog unutarnjeg osećaja, koji se kosi sa stereotipima i konvencionalnim pravilima proizvodnje. Takav je, kaže, roze, proizveden od muskat hamburga i traminca, zbog kojeg su ga kritikovali pre osam godina kada ga je prvi put proizveo, a danas, ne samo da ga hvale nego je to postalo i najprodavanije njegovo vino.

– Moram priznati da, kako godine prolaze, obeležavanje mog rođendana dobija drugačiju, mnogo širu dimenziju i mimo moje namere – kaže Bajilo sa smeškom. – Dok sam bio dete, roditelji su brinuli o tome, priređujući mi slavlja, kada sam odrastao, proslavljao sam ga u užem krugu, a sada, s obzirom na ekspanziju i na poslovnom i na porodičnom planu, na taj dan okupi se nas četrdesetak.

U pripremi torti za 14. rođendan pedesetšestogodišnjeg Predraga učestvovale su njegove unuke, sedmogodišnje bliznakinje Jana i Elena. Do njihovog rođenja, kaže Bajilo, bio je najmlađi u porodici, a sada je i njih dve s te pozicije pomerio devetomesečni Vukan, unuk od drugog sina.

Z. Milosavljević