Vredne skulpture na udaru
ZRENJANIN: Pre više od sedam godina, vajarska kompozicija „Dva ždrebeta”, jednog od najznačajnijih vajara Jovana Soldatovića, koja je neko vreme krasila „Pink pasaž” u strogom centru grada,
gotovo da je potpuno uništena. Većem ždrebetu, tačnije omici, otkinut je rep i ono preostalo sada više služi kao mesto za otpatke nego kao ukras. Manje je, posle nekoliko pokušaja huligana da se potpuno razori, sklonjeno na sigurno mesto. Ovo nije usamljen slučaj uništavanja vrednih umetničkih dela koja bi trebalo da ulepšavaju grad ili podsećaju na važne istorijske događaje i ličnosti, kad su u pitanju spomen ploče. Ima li grad rešenje? Ko ove vrednosti treba da čuva, ko da o njima brine, a ko da ih popravi kad do oštećenja dođe?
– U budžetu Direkcije za izgradnju i uređenje grada za ovu godinu predviđeno je 495.000 dinara za održavanje spomenika i spomen - ploča koje se nalaze na javnim površinama. Imamo popis onoga što je u našoj nadležnosti i na osnovu njega praviće se prioriteti kod popravki i saniranja – objašnjava portparolka gradske Direkcije Biljana Jovanović.
Na spisku onoga što se nalazi na javnom prostoru nalazi se nekoliko desetina spomenika, umetničkih vrednosti i spomen-ploča. Spisak je jedno, a stvarnost nešto drugo. Mnogi spomenici devastirani su ili potpuno uništeni. Iako postoji odluka po kojoj vlasnici privatnih kuća imaju obavezu da i posle rekonstrukcije ili izgradnje, spomen-ploče vrate na mesto gde su se nalazile, to se u praksi retko dešava. Nestala je spomen-ploča sa kuće u kojoj je živeo velikan Todor Manojlović, kao i sa kuće Toše Jovanovića. Na udaru su biste u parkovima. Obezglavljena je bista na keju pored jezera u centru grada, u Plankovoj bašti usamljen i išaran preživeo je samo Jovan Jovanović Zmaj, o oštećenjima aleje u Karađorđevom parku pisano je nebrojeno puta…
Posebno pitanje su vredna umetnička dela u zrenjaninskim fabrikama koje nisu preživele tranziciju. Javnost se podigla kada se opasnost da budu prodate u staro gvožđe nadvila nad fijalama sa starog zrenjaninskog mosta. Spašene su verovatno u poslednji čas. Ali, koliko takvih još ima u zaraslim dvorištima nekadašnjih zrenjaninskih giganata. A da ima i potpuno drugačijih primera govori slučaj dve privatizovane fabrike koje su ono što su zatekle u svom dvorištu sredile i sačuvale. Takva je Fabrika kože, koja i dalje u svom dvorištu ima očuvanu bistu Svetozara Toze Markovića, i Fabrika nameštaja koja i dalje čuva bistu Žarka Zrenjanina.
Ž. Balaban