Jedni banke skupo prodali, a drugi kupuju kad su jeftine

moglo lepo zaraditi. Stare duštvene banke prodavane su po cenama koje su se merile stotinama miliona evra. Nisu tada ni domaći biznismeni loše prošli: tako je Miroslva Mišković prodao Delta banku Intezi za  277,5 miliona evra. Danas se domaće banke prodaju po znatno skromnijim sumama, a kupci su domaći biznismeni. Kompanija „Sunoko” Miodraga Kostića je pre dve godine postala vlasnik niške AIK banke. Oni su tada kupili udeo Poljoprivredne banke iz Grčke, koji se prodavao zbog krize u tamošnjoj ekonomiji.

Ovih dana u bankarskom sektoru najviše se govori o prodaji KMB u slovenačkom vlasništvu domaćim biznismenima. Kupci su Andrej  Jovanović i Bojan Milovanović. Obojica biznismena su vlasnici kompanija poznatih brendova – Jovanović „Imleka”, „Bambija” i „Knjaza Miloša”, a partner je u Fondu „Mid Europa partners”. Osnovao je fabriku čipsa „Marbo” u Bačkom Magliću, koju je prodao „Pepsiju”. Bojan Milovanović je u vodama zdravstva i građevinarstva. Tu su kompanije „Medgrup” i „Deka inženjering”. Sve su to kompanije kojima bi dobrodošao novac pod uslovima povoljnijim od komercijalnih. Hoće li im njihova banka to i doneti?

– Mislim da to nije razlog zbog čega domaći poslovni ljudi ulažu u bankarstvo – smatra konsultant za strana  ulaganja Milan Kovačević. – Radije će davati kredite kompanijama koje nisu u njihovom vlasništvu po komercijalnim uslovima nego svojim pod povoljnijim. Tako se zarađuje. Što se tiče ulaska domaćih biznismena u taj posao – koriste priliku za koju smatraju da je povoljna.

Kovačević kaže da te dve svojinske promene ka domaćem kapitalu neće biti izuzetak. Moguće je da će u narednom periodu biti više takvih transakcija. Kod nas ima banaka koje su na ivici kapitalnog cenzusa koji se zahteva. Zato bi se domaćim biznsmenima isplatilo i meryovanje jer bi tako rešili to pitanje kapitala: kupiš dve banke pa ih spojiš. Ako krene obnova privrede, tu će svakako biti potreban svež novca i tada će se ta ulaganja i te kako isplatiti davanjem budućih kredita.

Preuzimanje KMB-a će ići preko Beogradske berze. A o tome koliko će to doprineti oživljavanju rada te institucije Branislava Jorgić iz brokerske kuće „Jorgić” kaže:

– Biće to jednokratna transakcija koja će dobro doći i Berzi i tržištu kapitala, ali neće doneti življi promet – objašnjava ona. – Toga neće biti dok tu ne uđu veći igrači, poput „Telenora”, NIS-a ili dok kompanije koje posluju na našem tržištu ne počnu da dolaze do novca putem Berze.

Poslednja transakcija u bankarskom sektoru kod nas bila je lane. Halk banka iz Turske kupila je Čačansku banku za deset miliona evra. Čačanska je imala bolje poslovne rezultate nego KMB pa je izvesno da će i cena biti niža. Sam KMB na našem tržištu spada među najmanje: tržišni udeo je svega 0,3 odsto. Otkako je preuzeta, nije uspela nijedne godine da ostvari pozitivno poslovanje. Prošlu je takođe završila u minusu od nekoliko miliona evra.

D. Vujošević

Opstanak zavisi od profita

A šta će biti dalje? Banke koje posluju na tržištu ostvaruju i profit. Koliko će domaći biznismeni od KBM-a uspeti da naprave profitabilan posao tek ostaje da se vidi. Bez rizika u biznisu nema zarade. Banka se može ponovo prodati, a tu se može dobro zaraditi. Možda neće biti uspešni kao što je to bilo kod Delata banke, ali zarade može biti. To neće zavisiti samo od veštine vlasnika već i od kondicije srpske privrede

Što se tiče prisistva KBM-a u Vojvodini, jedina poslovnica je u Novom Sadu.