Za jedno ponuđeno radno mesto borilo se 129 nezaposlenih
Po podacima sajta „Poslovi.infostud”, za jedno radno mesto prošle godine konkurisalo je u proseku 129 kandidata. Na sajtu je bilo objavljeno gotovo 19.000 oglasa, što je 26 odsto više
nego 2014. godine, dok je na razne pozicije konkurisalo više od 215.000 nezaposlenih. Prosečan broj prijava po konkursu je 129, a najčešće traženi nivo obrazovanja bio je srednja stručna sprema.
Poslodavci su prošle godine u 52 odsto slučajeva tražili kandidate sa srednjom stručnom spremom, oko 37 odsto s visokom ili višom, dok su postdiplomske studije bile uslov za konkurisanje u više od deset procenata oglasa. Za kandidate s osnovnom školom bilo je manje od jedan odsto oglasa. Po podacima „Infostuda”, lane je najviše konkursa bilo u oblasti trgovine, IT-a, administracije i računovodstva, mašinstva i elektrotehnike. Najčešće su raspisivani oglasi za komercijaliste, prodavce, administrativne radnike, diplomirane mašinske inženjere i JAVA programere. Van IT oblasti, najviše šansi za zaposlenje lane su imali diplomirani inženjeri elektrotehnike, diplomirani mašinski inženjeri, frizeri, automehaničari i kuvari.
Mada podaci ukazuju na to da na svaki oglas za radno mesto konkuriše višestruko više kandidata, ipak ima i onih nezaposlenih koji odbijaju posao. Tako je, po podacima NSZ-a, pravdajući se malom platom ili teškim uslovima rada bez slobodnih dana, 180 nezaposlenih odbilo zaposlenje. S liste je, u skladu sa zakonom, s evidencije nezaposlenih izbrisano i 35 ljudi zbog odbijanja rada na privremenim i povremenim poslovima i 145 koji nisu prihvatili ponuđeni posao. Na listi zanimanja koja se ne prihvataju su ona koja podrazumevaju rad pod zemljom – rudari, pod vodom ili na visokoj visini – građevinski radnici u izgradnji mostova, poslovi koji uključuju izlaganje štetnom zračenju – radiolozi, ili karcinogenima, kao što su rad u štamparijama, hemijskoj industriji ili poslovi u neodgovarajućim uslovima kao što su velike hladnoće ili velike vrućine. Takođe, odbijaju se i poslovi bez radnog vremena, bez slobodnog praznika.
U NSZ-u objašnjavaju da je za te poslove veoma teško obezbediti zainteresovane nezaposlene, bilo zato što takvih profila nema na evidenciji, bilo zato što oni koji su tražene struke neće da ih prihvate. Po podacima o praćenju nerealizovanih zahteva poslodavaca, odnosno o radnim mestima koja su ostala nepopunjena nakon posredovanja NSZ-a, čest je slučaj da su nezaposleni poslove kao što su pomoćno osoblje, čistačice, anketari, terenski komercijalisti obijali zbog male plate ili plate na procenat.
Takođe, po podacima NSZ-a, prošle godine s evidencije je izbrisano i 459 lica zbog neopravdanog nejavljanja poslodavcu kom su ga uputili. U slučajevima brisanja lica s evidencije, mogućnost ponovnog prijavljivanja na evidenciju postoji po isteku roka od šest meseci od dana prestanka vođenja evidencije, odnosno, po isteku roka od devet meseci za korisnike novčane naknade.
LJ. Malešević
Manje interesovanje za administraciju
Iskustva „Infostuda” pokazuju da je prošle godine bila povećana potražnja za poslovima iz oblasti mašinstva i elektrotehnike, transporta i magacionerstva. Međutim, bilo je manje oglasa iz oblasti administracije i računovodstva, ekonomije uopšte, marketinga i pi-ara.