Usklađivanje sa evropskim tržištem rada

 razvoja privodi se ovih dana kraju. Svi koji su u njoj učestvovali složni su u oceni da budući Zakon od ogromnog značaja ne samo zbog usklađivanja zanimanja u Srbiji s evropskim tržištem rada, već i za usaglašavanje školskog i visokoškolskog sistema s potrebama države i privrede Srbije.

Budućim zakonom kod nas će se urediti minimalni uslovi osposobljavanja za obavljanje regulisanih profesija za koje je, prema propisima EU, predviđeno automatsko priznavanje profesionalnih kvalifikacija. Automatsko priznavanje predviđeno je za profesije: doktor medicine, doktor dentalne medicine, magistar farmacije, medicinska sestra opšte nege, babica, arhitekta i doktor veterinarske medicine. Regulisane profesije predstavljaju profesionalne delatnosti kod kojih je obavljanje delatnosti uslovljeno posedovanjem određenih profesionalnih kvalifikacija, kao i delatnosti kojima se bave članovi stručnih organizacija s profesionalnim nazivom.



- To su struke i profesije koje u zemljama EU imaju automatsko priznavanje. To znači da će se svima tim stručnjaci koji su završili naše fakultete, nakon ulaska Srbije u EU, bez ikavih posebnih procedura priznavati naše diplome i otvarati mogućnost za posao – objašnjava dr Zoran Mašić, državni sekretar u Ministarstvu provete, nauke i tehnološkog razvoja i rukovodilac Radne grupe za izradu Nacrta zakona o regulisanim profesijama i priznavanju profesionalnih kvalifikacija.



Prema Nacrtu zakona, drugi način priznavanja kvalifikacija odvijaće se kroz opšti sistem u kojem država sama određuje i pravi spisak svojih profesionalnih kvalifikacija. Njime se određuju kriterijumi za bavljenje određenom profesijom, formalne i profesionalne kvalifikacije. Važiće to, kako za naše građane, tako i za građane EU ako dođu u Srbiju da se bave, na primer, nekom zanatskom delatnošću, kao i nekim drugim poslovima.



Ovaj zakon bi trebalo da Skupština Srbije usvoji u trećem kvartalu ove godine, a imaće odloženu primenu. Na snagu stupa tek kada Srbija uđe u EU. Sama lista profesija mora biti zatvorena 18 meseci pre ulaska neke zemlje u EU, a broj zanimanja se usaglašava sa propisima EU. Drugim rečima, primenjivaće se evropki standardi uz poštovanje i usvajanje nekih od ovdašnjih specifičnosti, čulo se na javanoj rapravi održanoj na Univerzitetu u Novom Sadu.



V. Crnjanski

Važan za budućnost društva

Kako je istaknuto, za ostvarivanje zacrtanog potrebno je formirati i adminsitrativno institucionalni okvir U njemu su već oformljeni ENIC/NARIC centri, a naći će se i institicije koje će biti određene da obvljaju verifikaciju, kao što su komore i strukovna udruženja.

Kako je istako rektor Univerziteta u Novom Sadu dr Dušan Nikolić, domaćin ove javne rasprave nedavno održane u Novom Sadu, “reč je o jednom od najavžnijih zakona kada je u pitanju budućnost našeg društva”.