Krase nas bogatstvo različitosti, tolerancija i istrajnost

Kaškajiš poneo laskavu titulu. Odmah po završenom izboru, najavljena je nova kandidatura Novog Sada jer za tu titulu grad može konkurisati iz godine u godinu. Što se tiče Evropske prestonice kulture za 2021. godinu, i tu je Novi Sad ušao u finale, gde će odmeriti snage s Herceg Novim, u kategoriji gradova iz zemalja u procesu priduruživanja Evropskoj uniji, dok će Rumunija i Grčka dati još po jednu prestonicu kulture kao države članice EU.

Vođa projektnog tima za kandidaturu Novog Sada za EPK 2021. godine i Omladinsku prestonicu Evrope i predsednik UO „Egzit fondacije“ Nemanja Milenković za „Dnevnik“ iznosi svoje viđenje onog što je grad prošao u tim procesima i onog što ga tek čeka.



Možete li da svedete stanje obe kandidature u ovom trenutku, koliki su njihovi troškovi i koliko se postiglo?



– Evropska unija broji negde oko 105.000 gradova. Čak i u takvoj konkurenciji, pri tom kao grad van EU, Novi Sad je uspeo da postane finalista u kandidaturama za Omladinsku i Kulturnu prestonicu Evrope. Dakle, kada imate šanse 105.000 : 1 i pri tom dođete na 1 : 2, verujem da je to i više nego fantastičan uspeh pa time, ne i trošak, već ulaganje u naš grad, na koji svi skupa treba da budemo ponosni. Štaviše, uz sva iskušenja, dobra i ona manje dobra, kroz koje je prošao Novi Sad vezano za obe kandidature, naš grad je pokazao želju, istrajnost i odlučnost da postane Omladinska i Kulturna prestonica Evrope. To je potvrdilo ne samo na identitetsko bogatstvo različitosti, u kontekstu nacionalnih zajednica koji žive u Novom Sadu, već i na poštovanje različitih mišljenja, ideja i stavova. Konkretno, što se kandidature za Kulturnu prestonicu tiče, kroz participativan pristup u protekle četiri godine na svim nivoima, Novi Sad i Novosađani su i kroz taj, ne lak proces, pokazali da su blagi i tolerantni, a opet istrajni i odlučni u ciljevima koje postave. Ako kulturu definišemo kao „način života”, to onda jeste jedna od naših odlika, očigledno i prednosti.

S druge strane, ulazak u finale obe kandidature kao i želja da se u tome istraje, stavlja teme kulture i omladine u razvojni fokus Grada kao svojih prioriteta. Već danas imate neke od konkretnih rezultata. Prošlogodišnji duplirani buyet za omladinu će biti potvrđen, i time, verujem, utvrđen kao konstanta i za naredne godine. Prepuštajući vođenje kandidature Novog Sada za Omladinsku prestonicu Evrope mladima, „Egzit fondacija“, koja i bila inicijator tog projekta, želi da osnaži omladinski sektor da bi se još uvezao i umrežio i na taj način s još većim samopouzdanjem nastavio da se razvija na dobrobit celokupnog društva.



Šta dalje predstoji na oba puta i kako će se to odraziti na grad? 



– Timovima koji rade na kandidaturama, u najkraćim crtama, predstoji rad na zahtevnim aplikacijima, međunarodnoj saradnji i podršci, kao i promociji Novog Sada kao kandidatu za Omladinsku prestonicu i Evropsku prestonicu kulture. Ipak, postoji i važan segment koji moram da napomenem, a koji se odnosi i na same građane. Neophodno je da mi sami poverujemo u to da možemo postati građani grada koji je Evropska prestonica kulture i mladih. To ne kažem slučajno jer, ako mi u to ne verujemo i ne želimo, a od pojedinaca, koji su, na sreću, u manjini, to čujem i vidim, kako će nam drugi poverovati? Kada to uverenje da možemo biti prestonica Evrope počne da živi među nama, to će postati naša realnost. Ima li prepreka na tom putu? Naravno, zato smo se i kandidovali da neke o njih prevaziđemo. Kulturu ne čine samo muzeji, pozorišta, galerije, bioskopi, festivali… već pre svega ljudi koji rade u njima i za njih i posećuju ih. Dakle, oni koji uzimaju aktivno učešće u kulturi kao načinu života. To namerno napominjem jer postoje indicije i iskustva prethodnih Evropskih prestonica kultura da komisija koja odlučuje o tome ko će to biti 2021. godine vrlo lako može posetiti i naš grad da bi i od samih Novosađana čula da li to zaista žele, i koliko. Ako mi sami ne verujemo u to i ne želimo da to i postanemo, šta mislite, koji ćemo utisak ostaviti na njih?



Kakvi su zapravo planovi grada za Kinesku četvrt i kolika i kakva ulaganja tu predstoje?



– I dalje verujemo da Youth creative  polis jeste jedan od aduta za dobijanje obeju prestižnih titula. Ideja „Egzit fondacije“ da nekadašnji kompleks „Petar Drapšin“, poznatiji kao Kineska četvrt, postane ne samo kreativna četvrt već i omladinska – grad/polis, već je pobeda. U godinama koje dolaze, ideja je da se na tom prostoru smeste omladinski centar s proaktivnim omladinskim organizacijama, ali i predstavnicima mlade i samonikle kreativne industrije (festivali, predstavnici industrije kompijuterskih igara, zanata, IT sektora...). Osim što je nezaobilazni deo obe aplikacije u procesima kandidatura, ideja o jednom takvom polisu je podržana na svim nivoima: i od građana, i od nevladinog, javnog i privatnog sektora, kao i od medija. Po meni, najveći uspeh je to što je za nešto manje od godine, nekadašnji prostor nedefinisane namene postao nezaobilazni deo strateških dokumenata razvoja Grada. Već to je ogroman korak. Naravno, sledeći koraci postaju sve zahtevniji... pa time i bliži ostvarenju te prelepe vizije.



S. Krstić

Lakši pristup fondovima EU



– Temišvaru, našem gradu-pobratimu, kao rumunskom kandidatu za Evropsku prestonicu kulture, želim mnogo uspeha na tom putu, ali i njima, a pre svega nama samima, želim da budemo realistični i po tom pitanju. Svakako da grad s titulama ima lakši pristup fondovima EU, ali u kojoj meri će oni biti otvoreni za nas, pogotovo što Republika Srbija nije članica Evropske unije, ostaje otvoreno pitanje. Na nama je svakako da to maksimalno iskoristimo, pre svega programski, a potom i infrastrukturno u meri u kojoj to bude realno i moguće. No pozitivno je i činjenica da razvijamo modele koji tako nešto omogućavaju, oslanjajući se i na sopstvene snage... a to zaista može postati najveća pobeda Novog Sada i Novosađana.