Loši zakoni upropastili srpski budžet

ostatiti da zaštiti interes države u čak 1.111 sudskih procesa koje su pokrenuli nezadovoljni kupci, ali i Republika Srbija. Drugim rečima, ona će nastaviti da brani budžet Srbije od loših kupaca.

Agencija za privatizaciju je prošle godine morala da plati gotovo sedam miliona evra na ime izgubljenih 15 sporova s bivšim kupcima, među kojima su i nekadašnji vlasnici „Merkura” iz Bačke Palanke, ali i kontroverzni biznismen Mile Jerković. Zbog pravosnažnih presuda, računi Agencije za privatizaciju prošle godine bili su u više navrata blokirani jer su bivši kupci tako namirivali svoja potraživanja. Ubedljivi rekorder po visini novca dobijenog od Agencije za privatizaciju je ukrajinski „Azov impeks” sa sudskom presudom o povraćaju 1,35 miliona evra na ime bankarske garancije za raskid ugovora za „Fabriku vagona” iz Kraljeva.

Spor protiv Agencije za privatizaciju za naplatu višemilionske garancije među prvima je dobio Mile Jerković, koji je u privatizaciji na svoje ime i imene članova porodice, kupio više od dvadeset firmi, od čega je polovina ugovora o kupovini poništena. Prvu sudsku presudu kojom je uzeo novac od Agencije za privatizaciju dobio je za garanciju izdatu prilikom privatizacije „7. jula”. Mada je većina preduzeća koje je upravo on privatizovao vraćena u okrilje države, s ogromnim dugovima i neisplaćenim platama, Jerković je, umesto da plati državi, od nje uzeo novac i tako zaradio na propalim privatizacijama.

Veliki novac od Agencije za privatizaciju na ime naknade za neopravdano naplaćenu garanciju dobila je i bugarska „Mina kompanija” posle raskinute privatizacije niškog „Vulkana”, zatim konzorcijum s Milovanom Vulićevićem na čelu, posle raskida ugovora o kupovini „Venčaca” iz Aranđelovca, kao i bivši vlasnici šabačkog „Dekora”, „Laminata” iz Bajine Bašte, „Kućne radinosti” iz Temerina, mlina „Budućnost” iz Srpske Crnje, „Kulirplasta” iz Ratkova...

Po objašnjenju Agencije za privatizaciju, sporovi su se gubili po različitim osnovama, a svi se odnose na raskid kupoprodajnih ugovora. Sud je, na osnovu slobodnog sudskog uverenja, stao na pravno stanovište da se primenjuju odredbe Zakona o obligacionim odnosima, a ne odredbe Zakona o privatizaciji. Sve presude koje je doneo protiv Agencije za privatizaciju su kasnije postale pravosnažne. Međutim, da je sud u sporovima gde nesavesni kupci tuže Agenciju za privatizaciju i traže uloženi novac iako su preduzeće doveli do propasti primenio Zakon o privatizaciji, priča bi bila sasvim drugačija i oni bi ostali praznih šaka.

Po oceni bivišeg direktora Agencije za privatizaciju, a sada privatizacionog savetnika i pravnika Branka Pavlovića, Zakon o privatizaciji nije usklađen s drugim zakonima u pravnom sistemu i sasvim je logično da se presude donose shodno odredbama Zakona o obligacionim odnosima ,koji je u skladu s Ustavom Srbije. Drugim rečima, on tvrdi da je Zakon o privatizaciji loš, što za posledicu ima to da loši kupci i upropastitelji preduzeća na kraju od države dobiju nazad novac koji kojim su kupili firmu u mnogo boljem stanju nego što su je ostavili.

LJ. Malešević

Dvostruka šteta

– Država je zbog lošeg zakonodavstva duplo opštećena: prvo je pretrpela štetu u privatizaciji, zbog čega je bila prinuđena na to da je raskine, a potom je državna agencija sudskom odlukom prinuđena na to da plati naknadu bivšim vlasnicima, upravo onima koji su uništili ta preduzeća isisavši im sav kapital – kaže profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić. – To je svakako loše i nešto zbog čega građani imaju pravo da budu ogorčeni jer i oni plaćaju ceh nakaradnih zakonskih rešenja. Neusklađenost zakona koji uzrokuju takve, po državu štetne sudske odluke i uopšte nestručan rad nadležnih u Agenciji, predstavljaju veliki problem koji je nastao zbog loše privatizacije, procesa koji je totalno upropastio privredu zemlje. Jedina dva cilja su bila rasprodaja društvene imovine i punjenje budžeta novcem dobijenim na taj način. Takva praksa se pokazala ne samo štetnom kada je reč o privrednom životu već je, nažalost, i državi naneta ogromna šteta.