Bez subvencija investitori bi nas zaobilazili

poručeno je sa skupa u Skupštini Srbije koji su organizovali skupštinski Ekonomski kokus u Nordijska poslovna alijansa.

Protekle godine Srbija je radila na donošenju zakonskih propisa koji obezbeđuju upravo ono što investitori traže. Ministar privrede Željko Sertić podseća na to da je u Srbiji krajem prošle godine usvojen Zakon o investicijama, koji je u skladu s najboljom svetskom praksom.



On naglašava da Srbija ove godine očekuje najmanje dve milijarde evra direktnih stranih inveticija. Tokom prošle godine, ne računajući poslednji kvartal, iz inostranstva je u Srbiju ušla blizu 1,3 milijarda evra, što se pokazalo nedovoljnim da bi se otvorilo više radnih mesta i smanjio broj nezaposlenih. Kompanije koje budu upošljavale naše radnike tokom ove godine mogu od države očekivati ukupno 13 milijardi dinara podsticaja, a s još 400 miliona dinara subvencija podsticaće se snimanje filmova u Srbiji. Vlada Srbije je na kraju prošle godine usvojila zaključak kojim odobrava podršku za sedam investicija, koje će omogućiti da se ove godine otvore 6.042 nova radna mesta. Tih sedam investitora će u naredne tri godine na plate budućih zaposlenih potrošiti 532 miliona evra, a pomoć države ne bi trebalo da pređe 266 miliona evra.



Od 13 milijardi dinara opredeljenih za ovu godinu, deo novca će ići i za ranije ugovorene projekte poput „Er Srbije”, „Fijata”, „Roberta Boš“ u Pećincima i „Hačinsona” u Rumi, ali i na nove investicije u Šapcu, Novom Sadu, Vladičinom Hanu, Doljevcu, Aranđelovcu, Inđiji, Subotici i drugim opštinama.



Prethodnih decenija Srbija je davala velike subvencije za svako novootvoreno radno mesto, posebno stranim kompanijama, ali su postignuti rezultati nezadovoljavajući. Za 273 ugovora o ulaganju država je dodelila 302 milijarde evra subvencija. Za deset godina Uredba o privlačenju direktnih investicija čak je deset puta menjana, a rezultat su 54 uspešno završena projekta, 153 su u toku, a trećina ugovora je raskinuta, što znači da su se investitori držali dogovora samo dok je bilo državnih para, a nakon toga su radnici opet ostali bez radnog mesta. Za novac uložen u proteklih deset godina otvoreno je između 35.000 i 40.000 radnih mesta. U isto vreme, vrednost privučenih investicija je 1,5 milijardu evra, u tri slučaja država nije naplatila garancije i investitori duguju 900.000 evra i tuženi su.



Deo ekonomista smatra da država ne treba da daje subvencije investitorima da bi poslovali u Srbiji, dok drugi smatraju da je to jedini način da se kod nas otvaraju nove fabrike i radna mesta, ali da država mora da uvede kontrolu davanja subvencija. Oni tvrde da su subvencije potrebne jer poslovna klima u Srbiji nije dovoljno unapređena da bi investitori dolazili ukoliko ih nema.



– To nije rešenje koje leči privredu i društvo, to je rešenje, jedan bajpas, koji će omogućiti priliv kapitala u realan sektor jer drugog motivatora trenutno nema – smatra Saša Đogović iz Instituta za tržišna istraživanja.

Ekonomista Goran Nikolić s Instituta za evropske studije smatra da su državne subvencije investitorima dobar način za njihovo privlačenje, dodajući da je Srbija zemlja koja praktično nema nikakve resurse, goovo nikakve komparativne prednosti i nema drugog načina da uposli radnu snagu.



– Zar mislite da je realno da Srbija napravi takvu pravnu državu koja će da privuče investitore? – rekao je Nikolić. – Ali jeste realno da se plati da neko dođe i bolje je to nego ništa. Sve nemačke i italijanske investicije koje su došle su dobre priče, kompanije zapošljavaju po više stotina ljudi, sve su izvozno orijentisane, imaju obezbeđeno tržište, matičnu kompaniju u inostranstvu i sve je u skladu s evropskim standarima, osim plata. Zar to nije bolje nego da nema ničega? Ne mora da radi ko neće, niko ga ne tera.



LJ. Malešević

 

Države prvo postale bogate pa tek onda pravne



– Države koje su danas bogate, prvo su postale bogate, pa su tek onda postale pravne države – ukazuje Goran Nikolić, dodajući da to ne treba zaboraviti. – Kažu: napravite pravnu državu pa ćemo doći, napravite infrastrukturu pa ćemo doći. Mislim da u Evropi nema mnogo takvih rejona kao što je Srem, koji ima fenomenalnu infrastrukturu. Imaju aerodrom, auto-put gde god se okreneš, reku, ravnicu, ljudi su radi da žive u Sremu... Srem je i najuspešniji jer su tu Inđija, Pećinci, Stara Pazova, ali može Srem još da raste, ima i tamo nezaposlenih. Dakle, ako neko hoće infrastrukturu, neka ide u Srem, a ne da se pravi auto-put da bi neko došao da investira, nemamo računicu u tome.