Najbolje i najdraže takmičenje

 i gegovima zabavljali publiku. Oni malo stariji ljubitelji i posetioci utakmica u malom fudbalu rado se sećaju vragolija kojima su ih oduševljavali između ostalih Slaviša Žungul, Dževad Prekazi i Srba Stamenković.



I danas je prava retkost da odbrambeni fudbaler bude proglašen za najboljeg igrača na utakmicama u malom fudbalu, a kada se to i dogodi, onda on mora da u sebi ima nešto posebno, neko zrnce ludosti koje unosi čaroliju u magični fudbalski pravougaonik. A možda je u pitanju i jedan vanvremenski dert koji  u sebi nosi ime i prezime junaka naše priče, koje poistovećujemo sa  legendarnim pevačem Indeksa.



Upravo to je pošlo za rukom Davoru Popoviću, koji je braneći boje šampionske ekipe Lampone Meridian poneo laskavu titulu najboljeg igrača na tradicionalnom 53. Dnevnikovom turniru u malom fudbalu. Tako je Davor ušetao na Dnevnikovu večnu listu najboljih fudbalera i stao rame uz rame majstorima bubamare, sadašnjem selektoru Aci Kovačeviću, Petriki, Stojaku, Rakonjcu, Jovoviću, Šauli, Milosavcu...



Da li je lako biti na najbolji pojedinac na Dnevnikovom turniru?



- Nikako. Kada čitaš imena koja su sve proglašavana za najbolje igrače na najprestižnijem i najcenjenijem turniru u malom fudbalu u našoj zemlji jednostavno čovek da se naježi i smrzne. A, sada sam i ja među njima. Zaista, nije fraza, to predstavlja veliku čast i zadovoljstvo, pogotovo što je priznanje stiglo u izuzetnoj konkurenciji. Pa samo u mojoj ekipi igrala su tri futsal reprezentativca, a gde su ostali majstori malog fudbala. Zahvalio bih se svima koji su glasali za mene, ali i saigračima koji su dobrim igrama, kako pojedinačnim, tako i ekipnim, omogućili da osvojim ovo vredno priznanje - smatra 28-godišnji fudbaler Davor Popović.



Koliko vam su vam ranija iskustva u osvajanju trofeja pomogla da dođete do pojedinačnog priznanja?



- Iskreno, mnogo. Treći put sam podigao Dnevnikov pehar: sa Meridianom i dva puta sa Lamponeom. Ova ekipa Lampone Meridian igra deset turnira godišnje, ali bez konkurencije Dnevnikov mi je najdraži, jer je u mom gradu. Kada počne sezone, više od dva meseca cela ekipa živi kao porodica, što predstavlja više od 50 odsto dobru osnovu za uspeh. Bukvalno smo kao profesionalci sjajno organizovani.



Da li je vašoj ekipi teško bilo stići do trona?



- Ni najmanje. Do prvog mesta i našeg jedinog cilja stigli smo igrajući srcem, drugarski, uz veliko zalaganje i pristup.



Kao višegodišnji učesnik, da li si zadovoljan ovogodišnjom organizacijom turnira?



- Organizacijski Dnevnikov turnir je sve bolji, pogotovo što uvođenjem semafora, sklonjene su neke sumnje, čak su i sudije podigle nivo. Vode se mnoge priče u vezi pravila na turniru. Dnevnikov turnir je jedinstven i prepoznatljiv po nekim pravilima, poput tri kornera penal, tako da ne bih mnogo toga menjao. Jedino bih zbog čistije igre uveo da se posle pet faulova dosuđuje penal. Bilo bi lepših akcija i golova, a i publika bi bila zadovoljnija - smatra Popović, koji se, posle internacionalne karijere u fudbalu, od pre dve i po godine posvetio futsalu, najpre u novosadskoj Tvrđavi, a sada igra za Deus iz Sremske Mitrovice.



Jovo Galić