Da se ne ponovi kobna 2008. godina

trgovine i niske cene sirovina koje pogađaju Brazil i druga tržišta u razvoju.Svetska ekonomija će, prema najnovijem izveštaju MMF-a, ostvariti rast od 3,4 odsto u ovoj i 3,6 odsto u narednoj godini, što je u oba slučaja za 0,2 procetna poena niže u odnosu na projekciju iz oktobra prošle godine.

Ekonomisti u Srbiji procenjuju da će srpska ekonomija ove godine imati rast od 1,5 odsto, ali i da bi to moglo da bude dovedeno u pitanje zbog dešavanja u svetu gde se uveliko priča o novoj globalnoj krizi. Dekan Beogradske bankarske akademije Hasan Hanić ocenjuje da usporavanje rasta Kine dovodi do slabijeg poslovanja mnogih kompanija te da to utiče na evropske zemlje koje su i najveći spoljnotrgovinski partneri Srbije.



Ne spori da bi zbog krize u Kini posledice mogla da ima i Srbija ali smatra da su prognoze o ponavljanju ekonomske krize iz 2008.godine pesimističke.- U kratkom roku će doći do usporavanja privrednog rasta i to povećava neizvesnost na berzama odnosno dovodi do povećanja valutnog rizika – istakao je Hanić.



Za ekonomistu Miladina Kovačevića najava da se bliži nova ekonomska kriza više liči na neku vrstu „političko-marketinškog šoka, koji računa na to da se zapravo skrene pažnja na probleme, dok za profesora Stojana Stamenkovića ponavljanje 2008. godine mnogo zavisi od toga „koliko će političke strukture da se opamete”. On podseća da su saradnici MAT-a u oktobru 2007. godine upozorili da kriza sa hipotekarnim kreditima u SAD može da izazove haous u svetskim finansijama a potom i u realnom sektoru ali da tadašnje ekonomske vlasti nisu reagovale. Dodaje da migrantska kriza sada može da izazove neprijatne posledice i da ona zahteva energičnije delovanje.



Prema rečima profesora Boška Živkovića, za sada se ne može tvrditi da novu krizu na berzama seje finansijski sektor i da je kriva samo kineska berza. Eventualni uzročnici buduće krize, dodaje, vide se izvan berze jer opada i međunarodna razena dobara. Upozorava da Srbija može biti teško pogođena od 2018. do 2020. kada nećemo moći da vraćamo glavnicu, pa se moraju uzeti novi krediti.



- Ove godine ćemo biti načisto koliko je otišao taj poremećaj i da li će doći do eksplozije balona. Ne očekujem dramatičnu krizu kao 2008. ali ove godine će se znati koliki su poremećaji – rekao je Živković.Ni ekonomista Ivan Nikolić ne smatra da činjenica da je Kina usporila ekonomski rast na 6,9 odsto  dovoljan razlog da se najavljuju neki šokantni poremećaji svetskih razmera. 



LJ. Malešević

 

Ekonomski blokovi



Ekonomisti podsećaju da je razmena u svetu veoma usporena, da se velike zemlje zatvaraju u svojevrstne trgovačke blokove, a rast privrede je usporen. Očekuju da će se višegodišnji tihi rat kursevima centralnih banaka Amerike, Kine i Evrope zameniti ratom kamatama.



- To može napraviti katastrofu prvo u malim siromašnim zemljama. Podizanje baznih kamatnih stopa izaziva migracije kapitala i poskupljuje troškove finansiranja javnih dugova, mi smo tu vrlo izloženi i potencijalno možemo biti jako ugroženi ukoliko kamatne stope na dokinantnim tržištima odu jako,jako visoko – objašnjava Živković.