Vanredni izbori - reforme na proveri kod građana

 vlade i njihovom daljem sprovođenju.

Često kritikovane na domaćoj političkoj sceni, mere su rezultirale izlaskom Srbije iz recesije 2015. godine, smanjenjem budžetskog deficita, rastom izvoza, stabilizacijom inflacije i kursa dinara, te rastom stranih investicija, na šta upućuju zvanični podaci. Koliko će se "poklopiti" statistika i procene građana, znaće se precizno posle izbora, na koje se premijer i lider SNS Aleksandar Vučić i odlučio u uverenju da politika nije matematika, već "život, moral, rad, psihologija, atmosfera...".

Prema procenama Republičkog zavoda za statistiku s kraja decembra, privreda Srbije je 2015. godine imala realan rast od 0,8 procenata u odnosu na prethodnu godinu, kada je zbog katastrofalnih poplava zemlja zabeležila pad bruto društvenog proizvoda (BDP) od 1,8 odsto, dok se prošlogodišnja stopa inflacije procenjuje na 1,6 odsto.

Premijer Vučić je polovinom decembra izjavio da očekuje rast BDP-a u 2015.od 0,9 procenata, navodeći takođe da je Srbija imala investicije u iznosu od 1,6 milijardi, što je čini jednom od najboljih zemalja regiona, i da u 2016. godini očekuje još više ulaganja.Prema proceni statistike, fizički obim industrijske proizvodnje je lane povećan 8,2 procenta u odnosu na 2014, pri čemu je najveći rast imao sektor snabdevanje električnom energijom, gasom i parom, dok je najveći pad, koji se procenjuje na 8,0 odsto, imala poljoprivredna proizvodnja.

Vrednost izvedenih radova u građevinarstvu u 2015. godini, kako procenjuje RZS, veća je 20,5 odsto nego godinu dana ranije, a srpska prestonica je, postavljanjem kamena temeljca za  izgradnju Beograda na void, postal najveće gradilište, ne samo u region, već is sire.Promet u trgovini na malo je lane zabeležio realan rast od 1,4 odsto, dok je promet u trgovini na veliko porastao 2,5 procenata u tekućim cenama, naveli su srpski statističari u preliminarnim procenama objavljenim na kraju decembra.

U sektoru usluga smeštaja i ishrane u 2015. godini je zabeležen realani rast od 1,8 odsto, dok je broj noćenja turista povećan za 8,8 odsto, između ostalog zahvaljujući i prošlogodišnjoj vladinoj kampanji podele besplatnih vaučera u vrednosti od 5.000 dinara za letovanje u Srbiji.Sektor saobraćaj i skladištenje imao je rast fizičkog obima od 7,7, a oblast telekomunikacija rast od 0,8 odsto.

Stopa nezaposlenosti je, na osnovu Ankete o radnoj snazi, u trećem kvartalu 2015. iznosila 16,7 procenata.Zarade bez poreza i doprinosa nominalno su bile manje u odnosu na 2014. za 0,4 procenta, a realno za 2,2 odsto. Na pad zarada je najviše uticala primena zakona o umanjenju zarada zaposlenih u javnom sektoru, naveo je Republički zavoda za statistiku.

Deficit budžeta Srbije u 2015. godini je dramatično smanjen na između 3,0 i 3,5 odsto BDP-a, prema procenama Republičkog zavoda za statistiku i Fiskalnog saveta.Rezulatati reformskih mera Vlade Srbije naišli su na priznanje vodećih međunarodnih finansijskih institucija, Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), koji su reivdiralli naviše svoje prvobitne pesimističke procene rasta BDP-a Srbije za prošlu, ali i za naredne godine.

Tako je Svetska banka u januaru ove godine povećala procenu rasta srpske privrede za 2015. godinu za 1,3 procentna poena na 0,8 odsto, za 2016. je podigla prognozu za 0,3 procentna poena na 1,8 odsto, a za 2017.  predviđa rast od 2,2 odsto,što je poboljšanje za 0,2 procentna poena u odnosu na njene projekcije iz juna prošle godine.

Za 2018. godinu, Svetska banka očekuje rast privrede Srbije od 3,5 odsto.MMF je u oktobru prošle godine takođe povećao prognozu rasta srpske privrede na 0,5 odsto u 2015, a za narednu godinu na 1,5 odsto.To je bio drugi put da MMF u istoj godini menja svoju procenu rasta BDP-a Srbije, budući da je prethodno, u maju, već revidirao svoju prognozu iz 2014. godine sa minus 0,5 procenata na 0,0 odsto, a onda je u oktobru dodatno povećao na plus 0,5 procenata. 

Vlada Srbije je Fiskalnom strategijom za 2016. godinu sa projekcijama za naredne dve godine, donetom u decembru, predvidela realan rast BDP-a u ovoj godini od 1,8 odsto, naredne godine od 2,2 procenta, a 2018. godine od 3,5 odsto.Vlada računa da će projektovanom rastu BDP-a doprineti povećanje lične potrošnje, koja je lani pala 0,5. Naime očekuje se da će u 2016. lična potrošnja porasti za 0,2 odsto, i nastaviti da raste za 1,0 odsto, odnosno 2,0 procenta u 2017. i 2018. godini, respektivno.

Takođe se predviđa da će državna potrošnja, koja je u 2015. smanjena 2,2 odsto, ove godine skočiti 0,9 odsto, da bi naredne godine ponovo bila u minusu od 2,8 procenata, a u 2018. povecana za 0,3 odsto.Pored toga, u dokumentu se projektuje rast izvoza robe i usluga, koji je prema preliminarnim procenama skočio minule godine 7,8 odsto, ove godine iznositi 7,7 procenata, u 2017. godini 7,0 odsto, i u 2018. godini 6,7 odsto.

S druge strane, rast uvoza robe i usluga, koji je protekle godine bio oko 6,0 procenata, treba da uspori u naredne tri godine. Tako se očekuje da će stopa rasta uvoza u 2016. usporiti na 5,8 odsto, zatim na 4,4 procenta naredne godine i na 4,3 odsto u 2018.

Priznanje napetku srpskih reformi krajem prošle sedmice stiglo je i od američke bonitetne agencije Standard&Purs koja je poboljšala kreditni izgled Srbijesa negativnog na stabilni, dok je kreditni rejting zadržan na nivou BB minus.Osnovni razlozi za donošenje takve odluke, pored činjenice da su mere fiskalne konsolidacije bile uspešne u prethodnoj godini, su i smanjene spoljnotrgovinske neravnoteže, otpočinjanje rocesa strukturnih reformi u javnom sektoru i oporavak ekonomske aktivnosti.

Umerene stope rasta bruto domaćeg proizvoda podržane investicijama, uz uspešno sprovođenje sporazuma sa Međunarodnim monetarnim fondom, doprineće održavanju poverenja investitora u Srbiju, navela je ta agencija u svom saopštenju.

A da li će tako i biti zavisiće svakako i od ishoda vanrednih parlamentarnih izbora.

 

Đuričin: Posle izbora u radikalne reforme



Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dragan Đuričin rekao je da očekuje od pobednika na parlamentarnim izborima, koje je premijer Aleksandar Vučić zvanično najavio, da jasno predstavi svoj program i dobije podršku građana za radikalne reforme. Đuričin je u izjavi Tanjugu ukazao da pitanje izbora nije samo pitanje ekonomije, već su tu i velika geopolitička prelivanja, pozicioniranje zemlje, i mnoga druga pitanja koja će biti postavljena tokom izbora.



Kada je reč o ekonomiji, Đuričin je podsetio da su do sada postignuti rezultati fiskalne konsolidacije veoma dobri, ali sada na red dolaze, prema njegovim rečima, radikalne reforme. "Pre svega predstoji reforma javnog sektora i onoga što mi ekonomisti zovemo "institucionalni ambijent", regulatornog okvira. Mnogo je stvari tu bitno, pre svega određivanje prave veličine javnog sektora, završetak privatizacije 500 preduzeća u restrukturiranju, ali i odnos prema zemljama strateškim parterima, poput Kine, Rusije, Amerike, investitorima iz Zaliva (UAE)", ukazao je Đuričin.



Đuričin je rekao da se nada da Srbija, vezano za izbore, neće biti u istom stanju u kakvom je bila Hrvatska, kao i da će, nakon glasanja, vlada biti brzo formirana, da ćemo brzo dobiti mandatara i da će rezultati izbora obezbediti pun kredibilitet nove vlade za radikalne reforme. Upitan da li postoji bojazan da bi mogle da se dovedu u pitanje obaveze Srbije prema MMF-u, i uopšte usporavanje reformi na koje se programom sa ovom međunarodnom finansijskom institucijom država obavezala, odgovara da i nakon glasanja, postoji tehnička vlada koja radi i ispunjava sve postojeće obaveze. "Tehnički deo vlade će nastaviti da funkcioniše i to načelno ne bi trebalo da bude problem", uveren je on.

Foto Tanjug, S. Radovanović/ arhiva