Koliko je nepronađene otrovane divljači

kod Apatina, 17. decembra pronašao je odraslog orla belorepana koji nije mogao da leti, niti da se pomera. To su simptomi koji stručnjake upućuju na trovanje divlje ptice.



U protekle dve godine, na istom području nađeno je 11 uginulih orlova belorepana, a za većinu je utvrđeno da je uginuće posledica trovanja pesticidima. Ovaj belorepan imao je sreću da ga pronađe ornitolog, koji je o tome obavestio Pokrajinski zavod za zaštitu prirode. Brzom reakcijom zaposlenika JP „Vojvodinašume”, ptica je preneta u prihvatilište za divlje životinje koje funkcioniše u palićkom zoološkom vrtu. Tamo je pregledana, i odmah nakon toga je počelo njeno lečenje, nega i oporavak. Po poslednjim informacijama, ptica se potpuno oporavila i čeka puštanje nazad u prirodu.



Nenad Spremo, međutim, podseća na ptice koje ostaju nepronađene i pita koliko će ih još stradati ovako okrutno. Ovaj ornitolog pronašao je na istim terenima u okolini Apatina još dva orla mišara, prvog 27. decembra, a drugog 5. januara. Imali su identične simptome i na isti način kao i belorepan prebačeni su u palićko prihvatilište na lečenje. Rezultati lečenja još nisu poznati.



Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije ogorčeno je očiglenom upornošću svih koji se bahato odnose prema pesticidima. Ornitolozi navode da ovo nisu prvi slučajevi zloupotrebe pesticida ove zime u opštini Apatin, te da je još sredinom novembra kod sela Kupusina locirana njiva na čijoj površini su bili razbacani mamci sa cink-fosfidom koji služi za trovanje glodara. To je potpuno suprotno propisima koji kažu da se taj rodenticid može upotrebljavati samo zakopavanjem u aktivne rupe poljske voluharice.



Iako ima stidljivih naznaka da se koordinacija državnih organa u ovim slučajevima poboljšava, ornitolozi tvrde da je ona daleko od toga da odlučuje utiče na sprečavanje trovanja zaštićenih divljih životinja. Oni apeluju i na Ministarstvo poljoprivede i zaštite životne sredine da oformi što pre mrežu stručno opremljenih prihvatilišta za zbrinjavanje i lečenje zaštićenih divljih životinja širom Srbije. To je, smatraju neophodno kako se u brojnim slučajevima u kojima građani pokušavaju da im pomognu, ne bi desilo da bolesne ptice moraju da putuju stotinama kilometara da bi im se obezbedila stručna pomoć.



V. H.