Srpski poslanici u društvu predsedničkih kandidata

a domaćin će zvanicama iz celog sveta 4. februara biti, kao i uvek, predsednik SAD. Osim Baraka Obame, u ime Kongresa domaćin će biti kongresmen iz Republikanske stranke Robert Aderholt, koji je, kako naglašava Marinković, veliki prijatelj Srbije, član Molitvenog kokusa i veliki poznavalac našeg regiona i neko ko je uvek spreman da pomogne Srbiji u razvoju odnosa sa SAD. Rame uz rame, pored Aderholta, biće i kongresmen Demokratske stranke Huan Vargas.

Marinković u razgovoru za „Dnevnik“ najavljuje da će pokušati opet da iskoristi taj boravak za što više kontakata s donosiocima odluka, kako u Kongresu, Senatu, tako i u okviru „tink-tenk“ organizacija, odnosno nevladinog sektora, koji je veoma uticajan u SAD, da bi promovisao bolju i kvalitetniju saradnju Srbije i SAD.

– Pokušaćemo da institucionalizujemo saradnju, pogotovo u ekonomskom smislu, naročito na polju energetike i, naravno, bezednosti – dodaje naš sagovornik. – Mislim da ću se sresti i s veoma značajnim republikanskim senatorom i predsedavajućim Odboru za naoružanje Džonom Mekejnom, a očekujem i razgovorm s Tedom Poom, kopredsedavajućim Srpskog kokusa u Američkom kongresu, a sledi i čitav niz sastanaka koje ćemo imati u samom Senatu s predstavnicima Instituta „Brukings“, fondacije „Korfelšip“, koja je jedan od organizatora Molitvenog doručka. Ti kontakti treba da nam omoguće da nastavimo realizaciju projekata započetih prošle godine, vezanih za nove investicije. U januaru očekujemo prvo potpisivanje ugovora između domaćih kompanija i „Dženeral elektrika“ i nadam se da ćemo nakon toga i posle naše posete Vašingtonu ostvariti kontinuitet i imati neke jasnije i konciznije informacije o saradnji u vezi s energetikom i stvaranjem uslova za snabdevanje gasom, kako iz SAD, tako i za otvaranje drugih mogućnosti a da to nije Ruska Federacija, pošto smo stoprocentno zavisni od njih. Pokazalo se da se svako pomeranje, svaki problem, svaka kriza, pogotovo ukrajinska, može i te kako negativno odnositi na našu geopolitičku poziciju i energetsku bezbednost.

Na pitanje kako se biraju zvanice i čime se „zaslužuje“ pozivnica, on navodi da ljudi koji odlučuju o tome, i u Kongresu i u Senatu, ali i u nevladinom sektoru, prepoznaju one koji su spremni da posvećeno rade na razvoju odnosa između  SAD i svoje zemlje, ali i koji u svom političkom i poslovnom delovanju, u aktivnostima na unapređenju ljudskih i manjinskih prava, ekonomiji, posvećeno rade u skladu s hrišćanskim principima, koji podrazumevau najviši mogući stepen etike i odgovornosti.

Interesovalo nas je kako izgleda sama ceremonija Molitvenog doručka. Na glavnom događaju, koji se održava svakog prvog četvrtka u februaru, prisutno je, kako kaže Marinković, više od tri hiljade ljudi, tradicionalno u hotelu „Vašington Hilton“. Članovi delegacije, u kojoj će ove godine biti i Zoran Babić (SNS) i Aleksandar Jugović (SPO), nikada ne sede zajedno, već je raspored šarolik da bi se ljudi povezivali i razmenjivali iskustva.

Na Molitvenom doručku uvek se diskutuje o nekoj temi aktuelnoj na globalnom nivou.

– Ove godine će se sigurno govoriti o migrantskoj krizi, Bliskom istoku, borbi protiv terorizma i potrebi da sav demokratski svet sarađuje u tome. Molitveni doručak koji se održava u najrazvijenijoj, ekonomski i politički najsnažijoj zemlji, prilika je da se lideri iz celog sveta sretnu, razgovaraju o tim temama, da usklađuju i usaglašavaju svoju politiku i naredne poteze sa SAD, koje su lider u borbi protiv terorizma, razvoju ekonomije i modernizaciji celog sveta – podvlači naš sagovornik.

Sam događaj počinje između 8.30 i 9.

– Na Molitveni doručak morate doći sat i po pre samog početka, zbog bezbednosnih razloga i dolaska visokih zvaničnika iz celog sveta i, naravno, iz SAD. Na taj događaj dolazi Barak Obama, vrlo često potpredsednik Džozef Bajden, veliki broj senatora, kongresmena. Ovoga puta će biti prisutan i veliki broj ljudi koji su u trci za nominaciju za predsedničkog kandidata, kako iz Demokratske stranke, tako i iz Republikanske. To je naročito prilika za nas iz Srbije da razgovaramo s potencijalnim predsednikom SAD – ukazuje Marinković, koji ističe da je tako moguće i stvoriti neke veze koje će sutra učvrstiti odnose sa SAD jer je Srbiji potrebno to strateško partnerstvo i iz političkih i iz ekonomskih razloga.

– Prošle godine sedeo sam, između ostalih, i s trenutnim predsedničkim kandidatom, koji se bori za nominaciju u Republikanskoj partiji, gospodinom Tedom Kruzom. Ne znam s kim ću ovoga puta sedeti, a na kraju karajeva, to je lepo iznenađenje jer svaki put upoznate neke nove ljude, koji, ako umete da to iskoristite, mogu dosta doprineti razvoju bilateralnih odnosa s držvama koje predstavljaju. Eto, možete doći u priliku da sedite, razgovarate, doručkujete, pijete kafu s nekim ko će sutra eventualno biti predsednik SAD, s kojim imate razmenjene telefone, mejlove, a to je lakši put za promociju naše zemlje – ističe Marinković.

Svetlana Stanković

Ljubi bližnjeg iz Srbije

Srbija će u maju ove godine biti domaćin Regionalnog molitvenog doručka, koji je lane bio održan u Bukureštu. Za isti sto u Rumuniji seli su gosti iz jugoistočne Evope – iz Bugarske, Albanije, Makedonije, Crne Gore, BiH, Hrvatske, Srbije, uz veliku podršku i Evropskog parlamenta, poput Alojze Peterlea, koji je jedan od predsedavajućih Moltivenoj grupi u EP-u.

– U dogovoru s kolegama iz regiona i SAD i kongresmenom Aderholtom, dobili smo čast i privilegiju da u poslednjoj nedelji maja Regionalni molitiveni doručak bude u Srbiji – kaže Marinković. – Očekujemo više od 150 zvanica iz celog regiona, EP-a, nekoliko kongresmena i jednog senatora, koji bi došli kao podrška regionalnoj saradnji. Mislim da će biti usvojen predolog da tema tog skupa nosi naziv „Ljubi bližnjeg svog“, s jasnom i dubokom porukom da svi treba da budemo posvećeni regionalnoj saradnji. Očekujemo i podršku premijera Aleksandra Vučića i njegovo obraćanje prisutnima na Regionalnom molitvenom doručku, uz snažnu poruku u skladu s njegovom politikom koja je veoma posvećena regionalnoj saradnji i koja je mnogo učinila da naši odnosi sa susednim zemljama u protekle dve godine budu bolji.

Kajzerice, maslac i džem

Marinković nam otkriva da je posluženje na Molitvneom doručku  isto – kajzerice, nekoliko vrsta džema, maslac, sok od narandže ili čaj i filter-kafa, i to je to. Kako objašnjava, to je u skladu s većinskom protestantskom tradicijom SAD – skromno, jer suština nije u onome što se jede nego u poruci, saradnji i ostvarivanju na najbolji mogući način uloge onih koji prisustvuju tom događaju, kako bi to Amerikanci rekli, u službi svoje zemlje i građana.

– Tako da, što se tiče doručka, on nije nešto bogat, težište je potpuno drugo, na velikom broju ljudi i mogućnostima za ostvarivanje novih kontakata, ali i promociji zemlje iz koje dolazite – dodaoje potpredsednik Skupštine Srbije.