Tatjana Karajanov: Muzika leči dušu
Muzika je od pamtiveka služila kao veoma moćno sredstvo za isceljivanje i postizanje duševnog sklada. Čuveni filozof i matematičar Pitagora je još krajem VI veka pre nove ere
tvrdio da sve što postoji podleže zakonima harmonije i baš zbog toga se veoma zalagao za muzikoterapiju – odnosno primenu muzike u lečenju, jer muziku slušamo celim našim bićem. Upravo zato je naša sagovornica homeopatkinja Tatjana Karajanov iz Novog Sada koja se zalaže za holistički pristup u radu sa pacijentima. Upitali smo je da li je to jedan od razloga da počne da se bavi i muzikoterapijom.
- Iza mene je 11 godina homeopatskog iskustva i preko 4.000 pacijenata koji su prošli kroz moju praksu. Kao predavač homeopatije, tragajući za što boljim načinom kako da objasnim studentima dejstvo homeopatskih preparata na čovekovo zdravlje, počela sam da istražujem najnovija saznanja klasične i kvantne fizike i tu pronašla sve odgovore. Fizika kaže da vibratornom aktivacijom neke homogene materije možemo delovati na frekvenciju druge homogene materije. To možemo objasniti na klasičnom primeru rezonantne frekvencije između dve zvučne viljuške. Ako udarimo jednu zvučnu viljušku određene frekvencije onda će i druga viljuška iste frekvencije u toj prostoriji zavibrirati istim zvukom. Ovo se zove zakon rezonancije i jedan je od osnovnih postulata i u homeopatiji. Zvuk frekvencije naših ćelija ne čujemo, ali on ima svoje veoma moćno dejstvo u našem telu i čitavom životu. Zahvaljujući razvoju tehnologije, danas su detektovane frekvencije svakog organa i jasno je „sazvučje” u kome postoje.
Savremena fizika kroz zakon rezonancije i teoriju polja, u potpunosti objašnjava sve ono što je tvorac homeopatije dr Haneman razumeo i praktično u homeopatskim izlečenjima dokazivao.
- Ovaj genije je bio više od 200 godina ispred svoga vremena i zbog toga nije doživeo prihvatanje u svoje vreme. Danas takođe nailazimo na osporavanja homeopatije iako sada naučno već možemo da je objasnimo. Fascinirana moćnim uticajem homeopatije na svaki živi organizam, krenula sam u dalja istraživanja koncepta vibracija i zvuka. Nisam mogla, a da kroz to ne dođem i do muzike.
Da li je ovo istraživanje dejstva muzike na čovekovo bio-polje dovelo da počnete da komponujete i pevate terapeutsku muziku?
- Da, krenula sam da komponujem i pevam u studiju muziku u terapeutske svrhe. Uradila sam dva autorska albuma: „Muzika sfera” i „Mudrost šume”. Radeći sa pacijentima primetila sam da su svi mnogo opušteniji dok slušaju tu muziku i da je i meni mnogo bolja koncentracija dok sagledavam njihov slučaj. Pustivši taj vodeni tok da teče, sledeća stanica je bila javni nastup. Tada sam morala da se suočim sa svojim strahom od javnog nastupa…ah, kakva je to brana bila...
Da li ste tada počeli da radite muzikoterapeutske radionice rešivši da je sklonite?
- U početku sam još uvek puštala svoju snimljenu muziku, jer se nisam usuđivala da pustim glas. Ipak, u tom procesu, moja ljubav prema pevanju je eksplodirala. Tako da sam ove godine započela muzičke radionice sa grupom muzičara gde uživo pevam i prolazimo svi kroz veoma zanimljive procese u tom radu. Bavljenje muzikom je za mene jedno veliko punjenje, a dok pevam osećaj je kao da sam predala nekome nešto važno što je trebalo da mu predam i sada mogu nesmetano da funkcionišem u svim pravcima.
Zanimljivo je da tek sredinom XX veka dolazi do razvoja muzikoterapije kao naučne discipline. Pionir na tom polju u našoj zemlji bio je dr Petar Stanković, koji je bio više priznat u inostranstvu nego kod nas. Savremena psihoterapija, ipak ima veoma dobre rezultate kod uvođenja muzike u terapijske svrhe. Na koji način nas muzika isceljuje?
- Danas je poznato da slušanje muzike aktivira desnu moždanu hemisferu pri čemu se aktiviraju razni podsvesni sadržaji koji mogu da se „otpakuju“ u transformišu. U tom procesu telo dobija veliku količinu energije koja je bila zarobljena u nekim traumatskim blokadama. Suština procesa aktivacije desne moždane hemisfere je u pretvaranju logičkih misaonih formi u igru i vizuelizaciju. Čuveni Mendeljejev, čiji sistem hemijskih elemenata i danas koristimo, uspeo je da reši tešku zagonetku suvišnih valenci kada je atome zamislio kao patuljke koji su se uhvatili u kolo i zaplesali zajedno. Na ovaj način on je otkrio cikličnu strukturu molekula bez koje bi napredak hemije bio nezamisliv. Nikola Tesla je nesumnjivo bio najtalentovaniji u procesu pretvaranja znanja iz leve moždane hemisfere u genijalnost proviđenja desne.
Nedavno ste se predstavili novosadskoj i vojvođanskoj publici na TV Vojvodine, u Beogradu ste imali desetak koncerata, na kakav ste odziv naišli?
- Za mene je bilo iznenađujuće koliko intenzivno ljudi doživljavaju ovo što radimo i nisam ni sanjala da će toliko dobro reagovati na sve. Učesnici na radionicama se izjašnjavaju da imaju različite senzacije i veoma duboke doživljaje. Najčešće opisuju svoje iskustvo kao da ih je nešto ponovo „sastavilo u celinu” i da su ponovo osveženi iako su došli umorni ili neraspoloženi na ove koncertne radionice. Fascinantno je da te izjave dobijamo i od ljudi koji su obišli svet i išli na razne muzičke događaje ovog tipa. To je zaista ohrabrujuće, a upravo govori koliko je zvuk moćan i koliko još istraživanja imamo da uradimo na ovu temu. Zanimljivo je i dejstvo muzike na fizičko telo. Istraživanja pokazuju mnogo brža izlečenja kod pacijenata koji su bili izloženi muzici. Sledeći koncert će biti u Novom Sadu 15. jaunura, u 19.00 sati, u studiju Hipokrat u Stratimirovićevoj 6.
Pozitivno dejstvo muzike potvrđuje i primer Memorijalne bolnice Moristaun u SAD, u kojoj harfistkinja Aliks Vajs svira pacijentima koji se oporavljaju od operacije srca. Kako to moderna nauka objašnjava?
- Misterije ljudskog mozga iz dana u dan bivaju razotkrivane. Budući da naše uho čuje zvuk muzičkih instrumenata i ljudskih glasova, uključuju se određeni centri koji su povezani sa našim emocijama i čak i nesvesnim sadržajima. Emocija koja se u tom trenutku razvije šalje informaciju u naš mozak, koji stvara odgovarajuća hemijska jedinjanja. Taj deo mozga je hipotalamus, koji stvara sitne nizove proteina (peptide) i sklapa ih u određene neuro-peptide ili neuro-hormone koji odgovaraju emocijama koje doživljavamo. Ti peptidi se oslobađaju preko hipofize i odlaze u krvotok do određenih delova tela.
Da li to znači da svaka emocija koju čovek razvije momentalno menja hormonsko stanje u organizmu i dolazi do promena na ćelijskom nivou?
- Zapravo da, jer umirujuća muzika toplih nota pomaže u tom procesu tako što pojačava stvaranje tih prijatnih opuštajućih emotivnih stanja koja aktiviraju isceljujuće neuro-hormone. Aktivacijom desne moždane hemisfere mogućnosti isceljenja su nesagledive a naš levi logički mozak nikada neće moći da dosegne te potencijale. Takođe, pokazalo se, da ljudski glas najintenzivnije aktivira ove procese. Zbog toga su terapije ljudskim glasom još efikasnije.
Osim što sada na vašim radionicama uživo izvodite muziku, specifičnost vašeg izvođenja je improvizacija. Da li biste mogli čitaocima da objasnite na koji način izvodite muziku?
- To bismo mogli nazvati kreiranje muzike iz duše, jer je to bukvalno tako. Svi smo uključeni u doživljavanje jedni drugih na nekom suptilnom nivou na kome se sve dešava. Komunikacija među nama i sa publikom na tom nivou stvara muziku, koja se dešava „sama od sebe”. Osećaj koji nam se razvija u grudima je predivan a isti osećaj opisuju prisutni slušaoci. Muzičari se inače ne usuđuju da rade ovako nešto, ali muzičari sa kojima sarađujem su zbog toga posebni: to su Branko Isaković koji svira gitare i Aleksandar Radojičić – Šojka koji svira perkusije. Oni su inače veoma iskusni muzičari koji su do sada svirali sa mnogim poznatim bendovima i još uvek sviraju. Međutim, imaju tu suptilnost u sebi da se upuste u jedan ovakav projekat i nekako smo svi zajedno odmah došli na ideju na koji način ovo da sprovedemo u delo.
Da li to znači da je svaki vaš nastup drugačiji i koliko je publika važan činilac?
- U tom procesu, vibracije publike stvaraju neku emociju u nama koju onda mi uzvraćamo njima i ta razmena kreira našu muziku. Zato je publika u našem izvođenju važan činilac. Dakle, uopšte ne postoji plan, niti neka određena kompozicija koja se izvodi. Počnemo sa jednom notom i ritmom i pustimo da nas ona odnese u neki svet melodija i ritmova koje samo pratimo i izvodimo. Mi sve naše koncerte snimamo i verovatno ćemo jednoga dana skupiti najlepše trenutke i staviti na jedan album i na taj način omugućiti svima da mogu da slušaju ovakvu muziku i kod svoje kuće. Ja se nadam da će muzika budućnosti biti baš ovakva i da će umetnost na našoj planeti evoluirati do takve slobode.
Marina Jablanov Stojanović