Tu smo radi očuvanja nacionalnog identiteta

 u Vojvodini oličene u pojedinim udruženjima, kao i opozicije na lokalnoj političkoj sceni. Prvi su  bili protiv zbog toga što se to diplomatsko –konzularno predstavništo Crne Gore otvara u mestu gde realno Crnogoraca ima zanemarljivo malo, dok su drugi  zamerali što se 200 metara kvadratnih Magistrata ustupa bez naknade. Uprkos tome, crnogorski konzulat, drugi po redu u Srbiji,pored konzularnog odeljenja pri amabasadi u Beogradu, radi već gotovo pola godine, i kako kaže generalni konzul Miodrag Kankaraš, na obostrano zadovoljstvo.

- Strasti su smirile i radi se normalno – kaže konzul Miodrag Kankaraš, koji je pre ove funkcije 10 godina bio prvi čovek Tivta. -  Otvaranje konzulata u Sremskim Karlovcima jeste u prvom redu rezultat odnosa koji postoje  između opština Tivat i Sremski Karlovci. Karlovci su time dobili kvalitet više,  ma koliko to možda čudno zvučalo u određenom momentu.

Ambicije pojedinih ljudi ili udruženja su bile drugačije, da to bude  Vrbas ili Lovćenac, a možda je najrealnije bilo da generalni konzulat bude u Novom Sadu gde je sedište izvršne vlasti, ali nismo mogli prenebregnuti i taj ekonomski  moment da prostor dobijemo na korišćenje bez naknade. Imamo potpunu autonomiju, posebnu kapiju i ulaz. Po mom mišljenju, nije bitno gde se nalazi, važno je da funkcioniše i to na zadovoljstvo svih, pogotovo nas u konzulatu, a čini mi se Karlovčana, kao i crnogorske nacionalne zajednice ili iseljenika koji imaju potrebu da u konzulatu završavaju određene poslove.



A ono što crnogorski konzulat u Srmskim Karlovcima pruža svojim sunarodnicima spada u red poslova iz domena uparavnog postupka pred  državnim organima. Drugim rečima, u ovom konzularnom predstavništvu oni mogu da dobiju izvod iz matičnih registara,  sprovodnice, putne listove, izdaju se vize za državljane onih država koji se zateknu u Srbiji ,a sa kojima Crna Gora nema bezvizni režim i pružaju mnoge druge usluge.



- Rad sa crnogorskom nacionalnom zajednicom, iseljenicima ili dijasporom, kako god je zvali, je veoma važan u svakom slučaju bez obzira koliko je ona brojna, jer je reč o poslu na očuvanju nacionalnog identiteta – kaže Kankaraš i dodaje da je to jedan od najznačajnijih zadataka konzulata. -Ne treba zaboraviti  da će u budućnosti  posebno doći do izražaja ekonomska diplomatija, jer prostora za privrednu saradnju, pogotovo između Vojvodine i Crne Gore još uvek u velikoj meri ima. U tom pravcu smo  neke korake preduzeli i računamo u narednom periodu da će se pojaviti konkretni rezultati.



Konzulat se do sada najviše i bavio pomenutim poslovima, a Kankaraš podvlači i njegovu  informativnu ulogu.-Najčešća pitanja koja nam se potavljaju su u vezi sa državljanstvom, kako može da se stekne, koji su uslovi i slično – dodaje.  - Mnogi  bi želeli da imaju dvojno državljanstvo i ja se nadam da će u narednom periodu biti postignut  sporazum o dvojnom državljanstvu između Srbije i Srne Gore što će olakšati rešavanje mnogih pitanja. Ono oko čega mnogi imaju zablude jeste birački spisak. Naime, rasprostranjeno je mišljenje da se brisanjem sa biračkog spiska gubi državljanstvo, što nije tačno.

- U Srbiji, prema popisu iz 2011. godine živi 38.500 Crnogoraca od čega  oko 25.000 u Vojvodini – napominje Kankaraš. - Postoji veliki broj udrženja, a po mom mišljenju, Nacionalni savet treba da bude krovno udruženje, i da se sve akrivnosti ili one najvažnije sprovode preko Crnogorskog nacionalnog saveta.  Potrebno je da se ipak objedine neke manifestacije i događaji koji će na kvalitetniji način prezentovati crnogorsku zaostavštinu i sve ono što se radi .

Crnogorski nacionalni savet  prvi put je protekle, 2015.godine, raspisao konkurse za dodelu para za projekte,  koji su doduše bili najvećim delom u vezi sa jubilejom  - sedam decenija kolonizacije,  ali je vrlo bitno da je i taj segment zaživeo i da se mogu u dogledno vreme  očekivati kvalitetniji projekti koji će biti od interesa ne samo za crnogorsku zajednicu nego i za sredinu u kojoj oni žive.  Konzulat, na Trgu Branka Radičevića 1 u Sremskim Karlovima radi svakog radnog dana od 9 do  16 sati a sa strankama od 10 do 13. Broj telefona i faksa je 021/881-009. Uskoro se može očkivati, najavljuje konzul, uvođenje još jednog broja telefona,  koji će uvak biti kod nekog od zaposlenih u konzulatu za eventualne hitne slučajeve.



Zorica  Milosavljević

 

Vrbas je u planu



U planu je, napominje Kankaraš,  ukoliko se steknu uslovi,  da se otvori odeljenje ili kancelarija  generalnog konzulata u Vrbasu  gde će se jednom ili  dva puta  sedmično primati stranke.  Time se, podvlači konzul, nastoji približiti prostoru gde najveći broj ljudi crnogorske nacionalne zajednice živi,  a to su Vrbas, Kula, Mali Iđoš. Onaj drugi deo konzularne misije u Srbiji, obavlja se obilaskom udruženja i zajednica Crnogoraca.

Pitanje jezika zakonsko pravo



Crnogorski jezik za sada  je uveden u zvaničnu upotrebu u Malom  Iđošu. Po rečima  Kankaraša, i Vrbas ispunjava sve uslove za to. Jednom je taj predlog bio na dnevnom redu tamošnje Skupštine opštine, ali nije prihvaćen.

- Zahtev je obnovljen i računamo da Vrbas, koji apsolutno to zaslužuje, treba da ima u službenoj upotrebi crnogorski jezik – kaže  konzul. – Iz ostvarenja prava na upotrebu jezika, crpe se i druga prava koja su značajna za bilo koju nacionalnu zajednicu. Mislim da se neke početne strasti oko pitanja jezika, prisutne u prethodnom periodu  i u Crnoj Gori, lagano stišavaju. Kako god to doživljavali, to je zakonsko pravo i ne samo to.