Članstvo u komori obavezno od 2017.

narodni poslanici. Radna verzija teksta pripremljena je u Privrednoj komore Srbije u saradnji sa komorama Austrije i Nemačke i po rečima predsednika PKV Ratka Filipovića, zakon predviđa potpunu transformaciju komorskog sistema, jer je cela postavka potpuno nova:

– Komorski sistem SFRJ umnogome se zasnivao na nemačkim iskustvima, ali u uslovima društvene svojine. Potonja tranzicija je donela ne samo dobru i lošu privatizaciju, nego i kakvu-takvu reformu privrednog sistema, koju, međutim, nije pratila i reforma komora – navodi Filipović.- Na kraju je, što zbog neznanja, što kao posledica ideoloških sporova unutar prethodne Vlade i sukoba između komora i resornog ministarstva koje je vodio Mlađan Dinkić, donet 2009. novi zakon kojim je napravljen oštar zaokret od evropskog, kontinentalnog modela organizovanja ka anglosaksonskom. Pokazalo se, međutim, da se tim putem jednostavno ne može ići, i sada je pred nama zapravo prvi pravi pokušaj reforme komorskog sistema koji u krajnjem treba da pomogne i privredi i državi na putu ka EU...

Po Filipovićevim rečima, država je shvatila da aktuelni komorski sistem ne može biti snažna poluga u procesu evrointegracija, pogotovo sada kada predstoji itekako složen i zahtevan angažman na setu ekonomskih poglavlja...

– Neophodna nam je jaka institucija koja će dobrim i uređenim odnosom između privrednih subjekata, s jedne strane, i organa države koji vode proces pridruživanja, s druge, stvoriti pretpostavke da se tokom procesa koji predstoji naša privreda pripremi za sve što je čeka na slobodnom evropskom tržištu. Nije suština u formalnom otvaranju ili zatvaranju poglavlja, nego u činjenici da mi na tom putu već kasnimo i da naša privreda preko komore mora biti važan akter procesa, njegov sastavni deo, upravo kako bi se naša preduzeća na najbolji mogući način pripremila za to da što sposobnija i konkurentnija dočekaju ulazak države u EU. Naravno, nije komora čarobni štapić, ali su iskustva, recimo, Austrije pokazala da upravo njena uloga može biti presudna u tom procesu prilagođavanja privrede za potpuno otvorenu tržišnu utakmicu.

No, dok se ne udube u nova zakonska rešenja, za privrednike je nesumnjivo najznačajnija novost obavezno članstvo u PKS od 2017. godine...

– Obavezno članstvo ima dva cilja. Prvi je da PKS zaista reprezentuje sve privredne subjekte u odnosima sa Vladom prilikom kreiranja makroekonomskog ambijenta, izvozne i uvozne politike, podsticajnih mera, strategija razvoja i države u celini, ali i pojedinih grana privrede... Drugi cilj je, pak, da se širenjem temelja finansiranja komorskog sistema značajno smanje troškovi participacije, pogotovo za mala i srednja preduzeća.

Predsednik PKV je potvrdio da je novo i to što više neće biti razlika u članarinama, već će se ona jedinstveno propisivati na nivou PKS.

– To je bio i jedan od nosećih zahteva države u kreiranju novog komorskog sistema - da svi privredni subjekti budu u jednakom položaju i da se pojednostavi sistem finansiranja komora. U svakom slučaju, nisu obaveznim članstvom oduševljeni ni u Nemačkoj, ni u Austriji, ni u Italiji, Francuskoj... ali niko još nije našao bolji sistem, jer je samo tako udružena privreda jedne države mnogo snažnija, pogotovo u odnosu na multinacionalne kompanije koje razorno mogu da deluju na ekonomiju neke zemlje, čak i velike, a kamoli ovakve kao što je Srbija.

Govoreći o položaju PKV u novom komorskom sistemu, Filipović navodi da je predviđena puna saradnja i koordinacija sa PKS, koja će na temelju zakona biti precizirana i posebnim sporazumom...

– PKV će u budućem kompaktnom sistemu PKS biti svojevrstan podsistem orijentisan, s jedne strane, na komunikaciju privrede APV sa pokrajinskim i republičkim organima, a sa druge, na stvaranje uslova za izlazak vojvođanske privrede na tržišta njoj potencijalno interesantnih regiona. Iako je imanentno komorskom sistemu da bude što razuđeniji, razgranatiji, da bi obuhvati što je moguće širi krug privrednih subjekata, a pre svega da bi bio što bliži malim i srednjima preduzećima koja od tog sistema očekuju pomoć i zaštitu, činjenica je da država insistira na što većoj kompaktnosti u cilju bržeg, efikasnijeg i harmoničnijeg rada. Između ta dva prilično suprotstavljena koncepta čini mi se da je pronađena mera koja, po meni, na adekvatan način odražava trenutne i privredne i političke i regionalne odnose u Srbiji. Veoma je, naime, bitno da komorski sistem jednako pokriva celu privredu, ali da u isto vreme budu pojačane aktivnosti u njenom najrazvijenijem i izvozno najpropulzivnijem delu, dakle onom vojvođanskom, naravno ne na štetu i teret drugih. I mislim da smo našli dobru formulu.

Miroslav Stajić

Moguć izvoz hrane u Sibir

Ratko Filipović je nedavno u ime Privredne komore Vojvodine potpisao sporazum o saradnji sa zamenikom gubernatora Kemerovske oblasti, koji u tamošnjoj administraciji prati aktivnosti klastera poljoprivredne i prehrambene industrije tog dela Sibira. „Posle nekoliko godina dobre saradnje u naučnoj sferi, pogotovo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i Poljoprivrednog instituta iz Kemerova, procenjeno je da ima osnova da se ta saradnja proširi i na oblast prehrambene industrije. Dogovorili smo se i da to sada podignemo na viši nivo, te će o sporazumu biti reči i na sesiji Mešovitog komiteta Srbija-Rusija planiranoj za 12. januar 2016”, pojašnjava Filipović.

Kemerovska oblast je od nas udaljena oko 5.700 kilometara i zahvata najveći deo čuvenog Kuznjeckog basena - Kuzbasa, izuzetno važnog za Rusku Federaciju, jer je reč o jednom od najizdašnijih rudarskih basena na svetu, uz to poznatog i po proizvodnji mineralnih đubriva. „Očekujemo da će delegacija Kemerovske oblasti biti naš gost na proleće, u vreme Poljoprivrednog sajma u Novom Sadu, jer je to idealna prilika za njihovo dodatno upoznavanje sa našom ponudom i potencijalima. Jeste Sibir daleko i nije jednostavno trgovati, ali daleko je i drugima. Uostalom, ako se tamo pije vino iz Čilea, ne vidim zašto se na njihovoj trpezi ne bi našlo i fruškogorsko”, kaže predsednik PKV.