Otpremnina od 650 evra po godini staža pusta želja?

srpsku kompaniju, ništa više neće biti kao što je bilo pre nego što je ponuđen za kupovinu. Da je to tako, videlo se i kada je srpski premijer Aleksandar Vučić, prilikom obrazlaganja odluke o odustajanju od prodaje „Telekoma Srbija”, najavio da država mora učiniti sve da „tu srebrninu” pretvori u zlato. No, da bi „Telekom” uspeo da se izbori na tržištu, mora biti restrukturiran, a to neminovno znači i smanjenje broja zaposlenih i promenjeni pristup poslovanju.

– Sada ulazimo u potpuno drugu priču: „Telekom Srbija” sada mora da bude restruktuiran, a to ima svojih rezova – ističe ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin, dodajući da to mora da se uradi jer je to jedni način da to preduzeće opstane.

Sadašnji zaposleni u „Telekomu”, koji su se protivili prodaji, zadovoljni su odlukom Vlade Srbije da se to preduzeće ne proda i ostane u vlasništvu države, ali se ne slažu s procenom o broju viška zaposlenih. Naime, sindikati procenjuju da je taj broj oko 1.500, a ne 4.000, koliko je procenio privatizacioni savetnik, i da bi se i oni koji su višak mogli rešiti dobrim socijalnim programom za dobrovoljne odlaske. Tako predsednik sindikata „Telekoma” Miroslav Joksimović objašnjava da je predlog sindikata bio da to bude 650 evra po godini staža, a da bi u slučaju kupovine od stranog partnera bilo zatraženo 1.000 evra da bi što manje bila oštećena država. Problem viška zaposlenih rešavao bi se u naredne tri godine, kroz dobrovoljan odlazak uz otpremnine.

No, sada kada je prodaja „Telekoma” odložena, odluku o visini otpremnina za dobrovoljni odlazak iz kompanije određuje država i veliko je pitanje da li će ona pristati na to da to bude 650 evra po godini staža. Sasvim druga priča bi bila da otpremninu plaća strana kompanija koja bi kupila „Telekom” jer onda svojim novcem može da plaća koliko hoće i šta hoće. S državom je priča drugačija, tim pre što je za višak zaposlenih u javnom sektoru u narednoj godini planirano 200 evra po godini staža i na osnovu te projekcije je i izdvojen novac za rešavanje tog pitanja. Čak u buyetu za narednu godinu nisu ni uračunati viškovi zaposlenih u javnim preduzećima, već je novac namenjen isključivo za rešavanje javnog sektora i državne uprave, kao i radnika preduzeća u restrukturiranju koja nisu našla kupca. Dakle, u buyetu nema novca ni za 200 evra po godini za zaposlene u „Telekomu”, a kamoli za 650. No, to što se čini da nema dovoljno novca za otpremnine ne znači da ga država neće naknadno obezbediti.

Zbog toga će ona biti ta koja će procenjivati kada će se krenuti u restrukturiranje viška zaposlenih u „Telekomu”, kao i kolika će otpremnina biti ponuđena. Odmah nakon odluke o odustajanju od prodaje rečeno je da se kreće u restrukturiranje, ali ne i u kojem roku će se rešiti višak zaposlenih. Takođe, ne zna se tačno ni o kolikom broju zaposlenih je reč.

LJ. Malešević

Kako je kod drugih

Nesporno je da viška zaposlenih ima ukoliko se srpski „Telekom” poredi s istim kompanijama u komšiluku. Naime, u „Hrvatskom telekomu” radi 5.300 radnika, u Slovenačkom 4.400. U isto vreme, u mađarskom radi čak 10.900 ljudi. U srpskom „Telekomu” ima 9.000 zaposlenih. Po broju korisnika na jednog zaposlenog u „Hrvatskom telekomu” ima ih 421, u Slovenačkom 519, u „Telekomu Mađarske” 459, a kod nas na jednog zaposlenog ima 454 korisnika.