Ravangradska škola pripovedanja

 Gradska biblioteka “Karlo Bijelicki” i rodni grad Veljka Petrovića (1884-1967), na ovaj način od 2007. godine čuva sećanje na velikog književnika, istoričara umetnosti, kulturnog poslenika, koji je  Ravangrad ovekovečio u svojim pripovestima. Nagrada je, prema ideji nedavno preminulog književnika Miroslava Josića Višnjića, prvog laureata, dobila ime po jednoj od najboljih Petrovićevih pripovedaka, a to je “Golubica sa crnim srcem”.

Odluku da ovogodišnje priznanje dobije Vuksanović, jednoglasno je doneo žiri u sastavu Tihomir Petrović, Saša Radojčić i Vladimir Jerković. U obrazloženju se, između ostalog, navodi: “Ono što se kvalifikuje kao moderno, poimence: savremeno, življe, stvarnije, istinitije, suštastvetvenije, više i značajnije u sadržini i poetskom izrazu, obeležje je Vuksanovićevog pripovedačkog dela. Pri tome, iskorak u jeziku i stvaralačkom postupku ne prenebregava dejstvo književne tradicije - kao svaki pravi pisac i Vuksanović je u velikoj meri sakupljač tekovina prethodnih generacija. Drugačije, novo u isto vreme, respekt nasleđa, onoga što je najbolje, imaju u Vuksanovićevom opusu izrazit vrednosni predznak”, zaključio je žiri.



– Nagrada je u meni oživela nekoliko nostalgičnih sećanja - izjavio je za “Dnevnik” Miro Vuksanović. - Sombor je zavičaj moje dece i tamo sam u osamnaest godina doživeo lepotu koju sam delomice preneo u knjigu “Povratak u Ravangrad”. Pisana je kao svedočenje i zahvalnost. U Somboru sam napisao prvu pripovetku koja je dobila jugoslovensku nagradu. Njen naslov je „Sin”. Objavljena je 1975. Tako je počela moja književna biografija koja je upravo zaokružila četrdeset godina.



O Somboru sam priredio Veljka Petrovića knjigu “Ravangrad”. Okupila je pripovetke i sećanja, sve na somborske teme, a to je najbolje što je Veljko napisao. Osporavao sam ironične prigovore da Veljko, razliven u zavodljivoj usmenosti, nije stigao da stvori roman,  i pokazao da je ravangradska zbirka savremeni roman otvorene strukture. Nisu poverovali, jer nisu pažljivo čitali. Nisu poverovali ni Slavku Gordiću koji je tačno rekao da posle Ive Andrića Veljko ima najviše antologijskih pripovedaka u srpskoj literaturi. Jedna od njih je „Golubica sa crnim srcem”. Imenica iz naslova doletela je u ime nagrade.



R. Lotina

Najotmeniji srpski pripovedač



- Računajući na opštu čitalačku zaboravnost, uvek je neophodno reći da je ovo priznanje zaštićeno imenom Veljka Petrovića, najotmenijeg srpskog pripovedača i jedinog velikog srpskog pisca koji je autentični Somborac. Zato je i nastao večni Ravangrad. A svaki pisac čije knjige „nadleću ptice” iz Veljkovih pripovedaka, mora priznati da su srećne rečenice pod takvim senkama, naročito kad je nad njima „Veljkova golubica” – kaže Vuksanović.