Gorka računica iz slatkog korena

koliko je rodilo na 10.000 hektara.

Direktorka Teodora Deak izjavila je da su ih u ovoj kampanji pogodili lošiji prinosi i slast repe, zbog nepovoljnih vremenskih uslova. Ona ukazuje na to da je suša u avgustu u velikoj meri uzdrmala repu, kao i veliki napad cerkospore krajem avgusta i početkom septembra, uoči početka kampanje, što je dovelo do značajnog pada digestije, ali da su oktobarske kiše i lepo vreme u novembru donekle popravili kvalitet sirovine na prihvatljiv nivo.

Na sirovinskom području senćanske fabrike proizvođači su postigli prosečan prinos od 54 tone po hektaru, a digestija je 14,35 posto.

– Nije dobro jer kvaltet repe koji smo imali ove sezone ne odgovara ni proizvođačima, koji neće zaraditi, ni fabrici pošto nije bilo dovoljno slasti – ocenjuje Teodora Deak. – Nažalost, još jedna teška godina je evidentna u šećernoj industriji jer proizvodnja nije adekvatna: sve šećerane imale su problem sa snabdevanjem sirovinom, pošto je pod repom u Srbiji bilo svega 40.000 hektara. Zbog kiša u oktobru, fabrike su radile s niskim kapacitetom i povećanim troškovima, tako da ovu godinu sigurno nećemo beležiti kao neku uspešnu.

Ona napominje da je po površinama zasejanim repom ovo najslabija godina u poslednju deceniju i po jer otprilike na istim površinama repe je bilo 2000. godine. Teodora Deak kaže da će iz ove kampanje u Srbiji proizvodnja biti maksimalno 270.000 tona šećera, što je upola manje nego prethodne dva godine, kada je iznosila 570.000, odnosno 590.000 tona šećera.

– Šećera ćemo imati za potrebe domaćeg tržišta, a za izvoz nećemo moći da iskoristimo utvrđenu kvotu. Za izvoz će iz ovogodišnje produkcije biti 60.000 do 70.000 tona šećera, a zavisno od toga koliko je ko imao prelaznih zaliha u magacinima, maksimalno bi to moglo biti do 100.000 tona – predočava direktorka.

Tržište šećera je u fazi oporavka, međutim, po rečima Teodore Deak, to još nije na nivou zadovoljavajućem za šećernu industriju, a samim tim i za proizvođače šećerne repe. Cena šećera ima tendenciju rasta i u EU, a po nekim prognozama, od proleća i na domaćem i na evropskom tržištu predviđa se značajniji rast jer ni u EU neće imati proizvodnju šećera koju su planirali. S jedne strane, ukazuje naša sagovornica, u EU su proizvodnju i kvotu smanjili namerno, a s druge, ni oni nisu imali odgovarajući rod repe u odnosu na očekivanja.

M. Mitrović

Plaća se paorsko

Senćanska šećerana ove godine uredno izmiruje obaveze prema proizvođačima jer je do sada isplaćena repa isporučena u septembru i oktobru.

– Zadovoljni mogu biti samo oni proizvođači koji su imali bolji prinos na njivama ili bolji sadržaj šećera u repi. Oni kojima su prinosi podbacili i imali nizak sadržaj šećera, jednostavno su, usled korekcije cene, na nuli ili u gubitku – objašnjava Teodora Deak. – Po našim računicama, proizvodnja iznad 55 tona repe po hektaru i s digestijom od 15,5 posto obezbedila je profitabilnu proizvodnju u ovoj godini. Sa svim stimulacijama, proizvođači su ove sezone cenu ostvarili od 3,70 dinara po kilogramu. Za narednu setvu definisali smo uslove i narednih dana počinjemo ugovaranje za narednu setvu, s tim što smo ponudili osnovu cenu sa svim premijama 4,10 dinara po kilogramu, a predviđamo dodatne stimulacije ako proizvođači potvrđuju saharozu ostvarenu ove godine ili njen sadržaj u repi bude veći. To je novina u našim ugovorima jer na taj način hoćemo da stimulišemo proizvođače da ostvare kvalitetniju proizvodnju i veću cenu.