Odvikavamo se od mesa zbog besparice, a ne zbog kancera
Saopštenje Svetske zdravstvene organizacije da su crveno meso i prerađevine i zvanično uzročnici raka, nije previše uznemirila većinu stanovništva Srbije jer iovako tu
namirnicu kupuju na dekagrame pošto za veće količine jednostavno nemaju novca. Ne treba ni podsećati na to da su prosečne plate u Srbiji na začelju Evrope, a koliko para toliko i...
Naime, i pored ustaljenog mišljenja i verovanja da je Srbija zemlja mesa, čvaraka i slanine, statistika pokazuje drugačije činjenice, koje potvrđuju da građani Srbije jedu sve manje mesa i sve više zaostaju za potrošnjom država Evropske unije.
No, ne potvrđuje samo statistika potrošnje hrane u Evropskoj uniji da loša ekonomska situacija utiče na sve manje konzumiranje mesa, pogotovo onog crvenog i kvalitetnog, već potvrda za to stiže i iz Organizacije UN za hranu i poljoprivredu FAO, gde se analizira ishrana 174 države. Po podacima FAO-a, prosečan dnevni unos kalorija po osobi u svetu iznosi 2.870, a u Evropskoj uniji je znatno veći i iznosi 3.416. Dok je taj odnos kod biljnih proizvoda u svetu ujednačen, kod mesa je on u korist EU veći gotovo dva puta. Po objašnjenju ekonomiste Miroslava Zdravkovića, Srbija je na 100. mestu među 174 zemalja s 2.724 kalorije po osobi dnevno, u čemu je 2.080 biljnog i samo 644 životinjskog porekla.
– U odnosu na svetski prosek, prosečan građanin Srbije unosi 5,1 odsto manje kalorija, pri čemu biljnih 11,9 odsto manje, a onih životinjskog porekla čak 26,8 odsto manje – objašnjava Zdravković.
Albanci se hrane kaloričnije od Srba, dodaje, ali i jedu zdraviju hranu. Zdravković navodi da albanski pokazatelji ukazuju da stanovništvo te države više jede pirinač, maslinke, povrće, paradajz, voće, grožđe, govedinu, piletinu i mnogo više mlečnih proizvoda, dok se u Srbiji više jednu prasetina, otpaci od mesa, gotovo tri puta više konzumiraju alkoholna pića, šećer i zaslađivači i žitarice.
Član Odbora SANU za selo Branislav Gulan ističe da je potrošnja hrane u Srbiji ispod proseka u Evropskoj uniji.
– Po stanovniku u Srbiji se godišnje troši 15,4 kilograma svinjskog mesa, dok je u EU taj prosek 32 kilograma. Prosečno stanovnik Srbije godišnje potroši 56 litara mleka, a u EU to je 100 litara, dok je najveća razlika kod putera: u Srbiji 200 grama, dok je godišnja potrošnja u EU između četiri i pet kilograma.
Koliko nam je životni standard nizak pokazuju i podaci o učešću hrane u ličnoj potrošnji: nažalost, po tome smo na evropskom vrhu jer na hranu trošimo 42,9 odsto ukupnih prihoda – objašnjava Gulan.
LJ. Malešević
Za petinu manje klorija nego u EU
U odnosu na EU, kojoj stremi, prosečan građanin Srbije unosi 20,3 odsto manje kalorija – od čega 14,2 odsto onih biljnog porekla i čak 35,1 odsto manje životinjskog. Jedino Kipar od zemalja EU i Evrope ima manji unos energetske vrednosti, ali kao primorska i topla zemlja, to je u skladu s okruženjem i potrebama.