U Evropi više od 25.000 ljudi umre od rezistentnih bakterija
Prekomerno korišćenje antibiotika, koje dovodi do povećanja broja i vrsta bakterija koji su na njih otporni, jedan je od većih problema zdravstva,
što ilustruje podatak da više od 25.000 ljudi u Evropi godišnje umre od rezistentnih bakterija.
Kako je na skupu, povodom obeležavanja Evropskog dana svesnosti o antibioticima, rekao drzavni sekretar u Ministarstvu zdravlja Berislav Vekić u Srbiji je "definisana dnevna doza" antibiotika veća od 29, odnosno svakog dana 29 na 1.000 stanovnika konzumira antibiotike.
"To nas svrstava u vodeće zemlje u Evropi po propisivanju antibiotika", rekao je Vekić upozoravajući da bi se racionalnim propisivanjem antibiotika došlo do velikih ušteda, kako bi se sredstva upotrebila za inovativne lekove, od kojih više od 70 danas čeka na puštanje u promet.
Vekić je podsetio da je ministarstvo iniciralo sređivanje zdravstvenih sutanova, za šta je izdvojeno 700 miliona dinara, kao preduslov za saniranje i sprečavanja bolničkih infekcija.
Prema njegovim rečima, u planu je izrada Nacionalne strategije i Akcionog plana o racionalnoj upotrebi antibiotika, kao i Vodiča dobre prakse za upotrebu antibiotika, jačanje kapaciteta nacionalnih referentnih laboratorija za dijagnostiku bolničkih infekcija, uz nastavak kampanje o racionalnoj upotrebi antibiotika.
Vršilac dužnosti direktora RFZO Verica Lazić precizirala je da se, najčešće na recept izdaju amoksicilin, oko 1,5 miliona pakovanja godišnje, cefaleksin oko 1,1 milion i eritromicin sa oko 600.000 pakovanja godišnje.
Prema podacima Fonda, prošle godine je u apotekama izdato 5,28 miliona pakovanja lekova sa A liste lekova, a u prvih devet meseci ove godine 3,85 miliona, a prema procenama do kraja godine biće izdato 5,14 miliona pakovanja, što bi bilo tri odsto manje u odnosu na prošlu godinu.
Za antibiotike koji se izdaju na recept 2014. godine RFZO je izdvojio oko, 1,5 milijardi dinara, odnosno pet odsto sredstava koja se izdajaju za lekove koji se izdaju na recept.
"Ove godine, uz mere koje su preduzete, očekujemo da će izdvajanja iznositi 1,2 milijarde dinara", rekla je Dražić i dodala da su ove godine manja i izdvajanja osiguranika za učešće u izdavanju leka - umesto prošlogodišnjih 425 miliona dinara, ove godine su izdvojili 310 miliona dinara.
"Veliki je značaj nacionalne kampanje o racionalnoj potrošnji antibiotika, a ukoliko se pokaže da su potrebne izmene u pravilniku o listi lekova, RFZO će pristupiti izmenama", zaključila je Lazić.
Direktor Institua za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" Dragan Ilić upozorio je da je otpornost na antibiotike jedan od ključnih zdravstvenih problema, i da, ukoliko se taj fenomen nastavi, postoji rizik da mnoge infektivne bolesti neće moći da budu kontrolisane.
Kako je objasnio do zloupotrebe antibiotika dolazi, između ostalog, zbog prekomernog prepisivanja antibiotika od starne zdravstvenih radnika, nepridržavnja uputstava i preranog prekidanja terapije od strane pacijenata, neadekvatne kontrole bolničkih infekcija, nedostatka novih antibiotika...
Prema podacima, 30 odsto svih hospitalizovanih pacijenata prima antibiotike, a više od 30 odsto antibiotika je nepravilno propisano na primarnom nivou, kao i oko 30 odsto hirurške profilakse.
"Oko 30 bolničkih troškova za lekove odlazi na antibiotike, a deset do 30 odsto troškova za lekove se mogu umanjiti kroz program upravljanja antibioticima", rekao je Ilić poručujući da se antibiotici moraju pažljivo koristiti.
(Tanjug)