Stiže porez na imovinu, neplatiše čekaju drakonske kazne
Ovaj mesec ima u poreskom kalendaru crveno slovo, a 15. novembar je dan kada treba uplatiti poslednju ovogodišnju ratu poreza na imovinu. Ko tu obavezu ne ispuni na vreme,
može očekivati da će kasnije platiti ne samo porez uvećan za zateznu kamatu već rizikuje i kaznu od 50.000 dinara najmanje.
Porez na imovinu plaća se u četiri rate, a one na naplatu dospevaju uvek 15. u mesecu. Sem u novembru, plaćaju se i avgustu, maju i februaru. Taj porez ubira lokalna samouprava pa i šalje rešenja o tome. Svake godine tokom leta sve opštine donesu odluku i pošalju rešenja. Svi vlasnici nekretnina već su ih dobili. Za prve dve rate porez se plaća obično akontativno. To znači da obveznik sam izračunava svoje obaveze, a na osnovu rešenja ze prethodnu godinu. Kod prvog roka uplaćuje četvrtinu prihoda. Ukoliko rešenje u međuvremenu stigne, treba da plati četvrtinu upisanog iznosa za drugu ratu. Ukoliko je suma u rešenju manja od prošlogodišnje, smanjuje i ratu, ili je povećava ukoliko je suma po rešenju veća. S novim rešnjem usklađuje se svaka od četiri rate.
U ispunjavanju te obaveze ne treba kasniti jer se za svaki dan docnje naplaćuje zatezna kamata. Ona uvek iznosti deset odsto plus referentna kamatna stopa na godišnjem nivou, pa je sada to 14,5 odsto.Uvećanje poreske obaveze za zateznu kamatu nije jedini dodatak koji se plaća zbog preskakanja roka. Lane su usvojene izmene Zakona o upravama javnih prihoda i predviđeno je da obveznici koji nisu na vreme platili obavezu mogu biti kažnjeni tako što će se ona uvećati 50 odsto, a ne može biti manja od 50.000 dinara. Nadležni u poreskoj administraciji su smatrali da će tako naterati građane da ažurnije ispunjavaju obaveze.
Kada ispune namet za ovu godinu, obveznici već mogu početi da skupljaju pare za sledeću. Prvu ratu već znaju. A sledeće?
Porez na imovinu se kod nas već drugu godinu računa na osnovu tržišne vrednosti, odnosno ona se uzima kao osnovica. A poznato je da cene nekretnina iz godine u godinu padaju pa bi i porez u 2016. mogao imati niže sume u rešenjima. Opštinske poreske administracije su obavezne da to uzmu u obzir kod razreza poreza.
D. Vujošević
Proširili centar
Kod računanja vrednosti stanova i visine poreza, gradovi su kod nas obično podeljeni u tri-četiri zone, a stopa je niža na periferiji nego u centru.
Opštinske administracije su se lane spasle tako što su proširile centre gradova i tu uvele ekstrazonu. A hoće li i naredne godine biti maštovite, ostaje da se vidi.