Vremena za priču i žalbe nema, svi žure da pređu u EU

 njihovoj poslednjoj stanici za Evropu na „balkanskoj ruti“ u velikom talasu migrantske krize, direktno preko Horgoša uputilo preko srpsko-mađarske granice. Robert Lesmajster, inače dugogodišnji upravnik Centra za tražioce azila u Banji Koviljači, od otvaranja privremenog prihvatnog centra u Kanjiži, pre 32 dana, u ulozi je koordinatora ili upravnika.

– Na noćenju u prihvatnom centru ostaje nekoliko stotina ljudi, između 200 i 500, zavisno od toga koliko brzo uspeju da se upute prema mađarskoj granici i da pređu u Mađarsku. Prolaz ljudi kroz prihvatni centar varira, u početku dok se još nije raščulo o njegovom otvaranju prolazilo je 500 do 700, sada smo već došli i do cifre od preko 4.500 ljudi dnevno, ali srećna okolnost je što od tog broja 4.000 odmah ode, a 400 do 500 ostaje da noći – raportira za naš list Lesmajster.

Iz pravca Beograda ili juga Srbije ljudi u izbegličkoj nevolji pristižu do Kanjiže brojnim autobusima, taksi vozilima i drugim prevoznim sredstvima, a Robert Lesmajster objašnjava da su neki od njih upućeni ili su samo načuli da ovde na Vašarištu ima nečega u privremenoj humanitarnoj stanici što ne može da naškodi, a itekako može da pomogne da se okrepe pre nego što nastave dalje.

– Dočekujemo ih na kapiji zajedno sa prevodiocem i ukratko im objašnjavamo da je centar privremenog tipa za humanitarne potrebe koje mogu da zadovolje, pre svega sanitarne, higijenske, da mogu koristiti toalete i tuševe, česme sa vodom za piće i pranje rublja ukoliko im je to potrebno, pa ih uputimo u deo kompleksa sa šatorima koji su delom namenjeni porodicama, a na drugoj strani je deo namenjen samcima, muškarcima. Uglavnom su to ljudi sa arapskog govornog područja i velika većina ih je iz Sirije. Mi ovde ne radimo nikakvu registraciju, niti proveru dokumenata, jer su to sve ljudi koji su već prošli naše trijažne stanice u Preševu, došli do Beograda, sačekali prevoz i možda se opskrbili novcem koji im neko šalje preko „Vestern juniona“, pa su dalje upućeni na Kanjižu koja je jedna od stanica gde postoji prihvatni centar, ali dosta dosta njih, pretpostavljamo 15 do 20 odsto direktno idu za Horgoš – kaže naš sagovornik. 

Privremena humanitarna stanica u Kanjiži namenjena je isključivo za to da se ljudi odmore, da se ukoliko je potrebno i zaleče, jer centar ima lekarske ekipe koje će sa tri dana u nedelji biti proširena na svakodnevni angažman, u dogledno vreme čak u dve smene. To je dogovoreno sa Danskim savezom za izbeglice i Ministarstvom zdravlja, kako bi se angažovale lokalne snage iz Doma zdravlja Kanjiža, možda neko i sa biroa za nezaposlene.

Pored pojačanja zdravstvene službe, očekuje se i postavljanje većeg broja kontejnera sa tuševima i toaletima, i to sve zajedno, prema mišljenju Lesmajstera, treba da doprinese što boljem zdravlju izbeglica, čime se otklanja mogućnost narušavanja stabilne epidemiološke situacije za lokalno stanovništvo. 

– Izbegava se time mogućnost pojave raznih „egzotičnih“ bolesti, koje su se pojavljivale u pojedinim medijima, ali treba imati u vidu da je „sezona virusa“ i sa migrantima i bez njih. Ljudi se najčešće lekarima javljaju zbog problema koje imaju zbog dugotrajnih napora i stresova prolazeći kroz ranije države, a i kroz našu zemlju prevaljuju više stotina kilometara sa promenljivim vremenskim prilikama, podložniji su infekcijama, ili drugim tegobama. Broj onih koji se obraćaju za zdravstvene usluge, inače, nije velik i uglavnom se radi o povredama usled žuljeva, raznim uganućima, povredama tabana, nogu, što je sve posledica dugotrajnog pešačenja – napominje Lesmajster.

U zbrinjavanju izbeglica, mogućnosti da se pruži pomoć ljudima u nevolji, sve zavisi od tipa prihvatnog centra koji se formira za prihvat ljudi, pojašnjava Lesmajster. Privremeni centar u Kanjiži je napravljen za prihvat, a ne za stanovanje ljudi, pa je zbog toga postavljeno 27 šatora i prema rečima sagovornika, to je ono što je dogovoreno između Vlade i lokalne samouprave opštine Kanjiža, da se ide na kapacitet do 800 ljudi, s tim da u nekim prilikama može da se primi i nešto više, ukoliko su loše vremenske prilike.

– Pominjane cifre od 4.500 koje dnevno prođu, odnose se na ukupan broj u toku 24 sata, s tim da najveći broj tih ljudi ode u toku istog dana, jer prosek zadržavanja je manji od 12 sati. Zato na kanjiškom Vašarištu i jeste predviđena takva stanica gde oni mogu da se sklone pod šatore, do skora od vrućine, a sada od kiše, da se zaleče, malo okrepe i nastave dalje. Crveni krst jednom dnevno podeli oko 200 porodičnih paketa suve hrane sa flaširnom vodom i nešto higijenskih artikala, pa im i to pomaže. Imamo i neku zalihu koje nam dostavljaju pojedine humanitarne organizacije u vidu teglica sa dečijom hranom, dečije bebi hrane u prahu, sapuna za ručno pranje rublja, higijenskih sredstava i tome slično. Doprinosimo koliko god možemo da im pružimo podršku da korisno upotpune vreme koje ovde provode. Svi su uglavnom dovoljno opskrbljeni novcem da i izvan prihvatnog centra u ugostiteljskom objektu nabave nešto za jelo i osveženje, tako da zadovolje osnovne potrebe.

U šatorima je u saradnji sa lokalnom samoupravom i ovdašnjim firmama obezbeđeno led osvetljenje, da se ljudi mogu snalaziti u toku noći. Ima dovoljno utičnica za struju za punjenje baterija mobilnih telefona, a na području prihvatnog centra je besplatna bežična internet veza, tako da imaju sve što im je neophodno za komunikaciju. Manjim grupama se dozvoljava da odu do Kanjiže da bi u nekoj od banaka ili pošti mogli podići novac, pazariti nešto od odeće, obuće i hrane, ali se upozoravaju da se u samoj varoši ne zadržavaju više nego što je neophodno da reše svoje potrebe, koje će im omogućiti da lakše i brže krenu dalje.

– Nemamo baš puno vremena da pričamo sa ljudima koji prolaze kroz prihvatni centar, da bi otkrili šta većina od njih misli, ali u svakom slučaju nemaju puno žalbi. Sada se u noćnim satima žale na hladnoću, pa kolege koje rade u popodnevnoj i noćnoj smeni imaju na raspolaganju ćebad, donaciju UNHCR-a, koju možemo da podelimo i to se i radi. Sve ostalo su uobičajena njihova pitanja: kako da pređu granicu, u kom pravcu je Mađarska, u koje to mesto treba da idu, da li ima autobusa i kako da dođu do tog Horgoša koji im je naznačen na ruti kojom su krenuli. Zanima ih samo da što pre nastave dalje u željenom pravcu i pitaju kako da to urade. Vrlo mali je broj onih koji se ponovo vrate ukoliko iz prve ne uspeju da pređu granicu. U poređenju sa brojem ljudi koji su prošli kroz centar, to je možda manje od jednog procenta – saznajemo od Lesmajstera.

Niko sa sigurnošću ne može da tvrdi šta će se događati posle 15.septembra, kada u Mađarskoj uz podignutu žičanu ogradu koja se pojačava, stupa novi zakon. Kako će se snaći migranti, da li će pronaći alternativne pravce ili alternativne načine prolaska kroz mađarsku ogradu, ili će se usmeravati ka istoku ili zapadu, Rumuniji i Hrvatskoj, što je logičan rezon, za sada je u sferi pretpostavki. Prema mišljenju Lesmajstera, sve zavisi i na koji način će se novi zakon u Mađarskoj u praksi početi sprovoditi i kakve će efekte zapravo imati.

– Jedno je slovo na papiru, a drugo život u praksi – podseća Lesmajster.

Privremeni prihvatni centar na kanjiškom Vašarištu u početku nije bio planiran da ostane u zimskom periodu, ali hladniji dani su pristigli. Šatori iz donacije Ruske Federacije iz Rusko-srpskog humanitarnog centra iz Niša, postavljeni u kanjiškom centru, za zimsko vreme, sa postavom i predviđenom mogućnošću za zagrevanje odgovarajućim pećkama, a koje su na raspolaganju u magacinu. Lesmajster veli da nije predviđano da se pećke koristiti u toku zime, ali da se nikad ne zna, u vanrednoj situaciji ili ukoliko se ne pronađu alternativni vidovi smeštaja, onda će možda jedno vreme ruski šatori poslužiti za smeštaj izbeglica u hladnijem periodu, sve zavisi šta će se u narednim mesecima dešavati u migrantskoj krizi.

– Država intenzivno radi na tome da se pronađu drugi smeštajni kapaciteti i u susednim opštinama, što znači da neće biti prepušteno da se ljudi samo gomilaju u Kanjiži i Subotici – naglašava Lesmajster. – Spremiće se rezervne varijante tako da od zimskog perioda ne treba praviti neku famu, niti tajnu. Ono što preko naših prevodilaca čujem od izbeglica, te ljude neće u Srbiji zadržati nikakva ograda. Kažu da su nisu yabe došli dovde, da bi odustali i da bi ih nekakva ograda zaustavila. Namerni su i odlučni da odlazak u Zapadnu Evropu, a najveći deo Sirijaca želi baš u Nemačku, da to učine po svaku cenu. Možda će se neko duže zadržati na tom putu dok ne savlada sve prepreke, ali su namerni da produže dalje i nije im namera da ostaju u Srbiji.

Milorad Mitrović