Bačka Palanka među 20 najrazvijenijih opština

poznate kompanije više ne postoje ili su na kolenima, nekada razvijene sredine sada su siromašne, a neke druge opštine postale su drugi dom mnogim velikim svetskim imenima u sferi biznisa. Bačka Palanka je nekako, kako kažu ovde, ostala gde je i bila i to smatraju nadležni za uspeh.

– Agencija za regionalni razvoj AP Vojvodine napravila je listu lokalnih samouprava čiji je stepen razvijenosti iznad republičkog proseka – kaže Aleksandar Đedovac, predsednik Bačkopalanačke opštine. – Među dvadeset gradova i opština u Srbiji jedanaest je iz Vojvodine, a među njima i Bačka Palanka. Normalno da je među najrazvijenijima i Novi Sad, pa Subotica, Vrbas, Kanjiža, Senta, Stara Pazova, Pećinci, Beočin, Vršac i Pančevo. Vlada Republike Srbije prošle godine, na primer, našu opštinu je proglasila za najrazvijeniju, a parametri su bili: broj ljudi zaposlenih u privredi, visina plata i broj nezaposlenih. Mi smo se, očito zadržali u društvu najrazvijenijih, ali ne da bi se takmičili ili hvalili, već da bi zaposlili ljude koji još čekaju na posao.

Da je ovaj deo bačkog priobalja Dunava ugodan ambijent za domaće i svetski poznate privrednike govori i podatak da su one kompanije koje su ovde već nekoliko decenija ostale, a nove došle. Jer, tamo gde, na primer, posluje „Karlsberg“, svetski brend piva, „Tarket“ lider u proizvodnji podnih obloga, „Sufle“, najveći proizvođač pivskog slada u svetu, dobra je sredina i za rusko-italijansku kompaniju „Ril Niting“, a godišnje u Gajdobri proizvede se oko 70 miliona pari ženskih čarapa i gotovo sve izveze u Rusiju. Očekuje se i početak rada „Al dahre“ iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, ali još nekih stranih kompanija o čemu još uvek u lokalnoj samoupravi ne žele da govore dok ceo posao ne bude završen. Pored stranih ovde su, između ostalih, i poznate domaće kompanije poput „Nektara“, „Delte agrara“, „Viktorija grupe“, „Aling Konela“...

– Mi ne sedimo skrštenih ruku i ne čekamo da nam investitori sami dođu, ne jadikujemo što su nekada neke ovdašnje velike i poznate fabrike sa po nekoliko hiljada radnika u vremenu privatizacije, odnosno tranzicije propale, već sami tražimo investitore – kaže Đedovac. – Zahteve investitora rešavamo po hitnom postupku, a glavni zadat lokalne samouprave je da uprosti proceduru i ubrza otvaranje novih radnih mesta, U opštini sa oko 55.000 stanovnika u poslednjoj godini posao je dobilo 1.200 radnika, a od toga veliku korist ima i lokalna samouprava kroz poreze iz kojih se puni opštinska kasa. Uskoro fabrika čarapa iz Gajdobre treba da pokrene pogon u Čelarevu, a i „Aloing konel“ je najvio novo zapošljavanje, te se i tu očekuje oko 200 novih radnih mesta.

U lokalnoj samoupravi kažu da su se odrekli nekih starih, birokratskih navika.

– Na početku mandata odredili smo koji su projekti bitni za razvoj opštine i borili smo se za njihovu realizaciju – naglašava Đedovac. – Imali smo, to moram reći, podršku Vlade Republike Srbije i premijera Vučića, odrekli smo se nekada ustaljene prakse da se moraju uraditi samo najnužniji poslovi. Zbog nedostatka vizije i hrabrosti naših prethodnika došlo se pre par godina do situacije da naša opština stagnira. Odbacili smo kaluklacije, ankete i procene agencija, jer smo shvatili da bez proizvodnje nema ni opstanka,. odnosno razvoja. Zapošljavanje u javnom sektoru je zaboravljeno, a jedini parametar za ocenu uspešnosti bilo koje vlasti, pa i nas u lokalnoj samoupravi, je broj novootvorenih radnih mesta u privredi, odnosno industriji i poljoprivredi.

Miloš Sudžum

Opština kao investitor

– I sami smo investitori – navodi Đedovac – jer, na primer, nismo dozvolili da „Merkur“ u stečaju propadne, a nekada je to bila čuvena fabrika za proizvodnju modnih proizvoda od kože i skaja. Opština je kupila fabriku za pola miliona evra, a uskoro za samo deo fabrike koji će kupiti investitor vratićemo novac i dobićemo 500 radnih mesta. Mi i privreda smo jedno, pa u samoj zgradi opštine postoji Kancelarija za privrednike gde oni dolaze i rešavaju svoje probleme.