Sonda "Novi horizonti" u istorijskom preletu Plutona

saopštila je NASA.

"Letelica Novi Horizonti trenutno prolazi na najbližoj razdaljini od Plutona", izjavio je komentator NASA dok su posmatrači oduševljeno mahali zastavicama u punoj sali Centra za primenjenu fiziku Džons Hopkins, pored Vašingtona.

Prelet je obavljen u 11:49 GMT na 12.500 kilometara udaljenosti od patuljaste planete.

"Ovo je trenutak za slavlje jer smo ostvarili i poslednju etapu", rekao je glavni istražitelj misije Alan Stern.

"Okončali smo početno izviđanje sunčevog sistema, podvig započet za vreme predsednika Džona Kenedija pre više od 50 godina, a koji se nastavlja do danas pod predsednikom Barakom Obamom", istakao je on.

NASA očekuje da će primiti signal sa sonde kasno noćas. Time će znati da li je njen prelet prošao bezbedno, bez neočekivanih sudara.

Stručnjaci procenjuju da postoji jedna na 10.000 šansi da sonda, veličine manjeg koncertnog klavira, udari u neki objekat u oblasti poznatoj kao Kojperov pojas.

Dosad nijedna ljudska letelica nije ulazila u ovaj široki prsten prepun kosmičkog "otpada" koji kruži oko Sunca, a za koji se veruje da su ostaci od formiranja Sunčevog sistema pre 4,6 milijardi godina.  

Misija sonde "Novi Horizonti" započela je 2006, iste godine kada je Pluton zbog svoje veličine "degradiran" na rang patuljaste planete.

Američka letelica je prva koja će preleteti pored Plutona, a njenih sedam naučnih instrumenata imaju zadatak da detaljno istražuju površinu, geologiju i atmosferu kako ovog malog nebeskog tela tako i njenih pet meseca.

Ono što su naučnici dosad saznali zahvaljujući podacima koje je sonda slala sa svog putovanja je da je Pluton 20 do 30 kilometara veći nego što se dosad mislilo, s prečnikom od 1.185 kilometara.

Stručnjaci su, takođe, ustanovili postojanje ledenog pokrivača na Plutonovom polu i otkrili da se iz Plutonove atmosfere oslobađa azot.

"Ovo je zaista važan trenutak u ljudskoj istoriji", kazao je jedan od čelnika misije Džon Gransfeld.

Kako izgleda prelet Plutona sonde "Novi Horizonti"

VAŠINGTON: Niko neće videti kako će "Novi Horizonti" projuriti pored Plutona, barem ne u realnom vremenu. Ali, zahvaljujući planetarnoj fizici zaljubljenici u astronomiju mogu da na svom kompjuteru isprate let uz aplikaciju "Eyes On The Solar System” (Pogled u sučev sistem) koju je razvila Američka svemirska agencija.

Video snimak pokazuje osmočasovni prelet patuljaste planete, brzinom od 10 minuta u sekundi. Korisnici mogu da vide ono što instrumenti sonde beleže, a snimak se apdejtuje brzinom pristizanja novih podataka.

"Ovo je dosad najbolja mapa Plutona, i ako noćas budu objavili još jednu odmah ćemo je apdejtovati", rekao je predstavnik NASA, Dag Elison.

"Bilo bi sjajno kada bismo mogli da postavilo mapu Harona (najvećeg Plutonovog meseca). Glupo je da stalno imamo te sive 'krompire' u svemiru", dodao je on.

Nakon devet godina putovanja i pređenih pet milijardi kilometara, sonda "Novi Horizonti" nakratko će danas proći "tik" uz Plutona.

"Današnji dan predstavlja vrhunac naših napora", rekla je jedna od naučnica misije Keti Olkin.

"Lansirali smo sondu pre više od devet godina i od tada se trudimo da je bezbedno usmeravamo kroz sunčev sistem. Jedva čekamo da otkrijemo površinu Plutona", navela je ona.

Sonda, koja juri svemirom brzinom od 50.000 kilometara na sat, trenutno prolazi pored Plutona na razdaljini od oko 12.500 kilometara. Tokom ovog višečasovnog prozora, "Novi Horizonti" će biti zadužena da prikupi što je više snimaka i podataka o ovoj malo poznatom svemirskom telu.

Sonda će potom nastaviti svoje putešestvije kako bi istražila Kojperov pojas, široki prsten prepun kosmičkog "otpada" koji kruži oko Sunca, a za koji se veruje da su ostaci od formiranja Sunčevog sistema pre 4,6 milijardi godina.

"Obuzeta" istraživačkim poslom, sonda neće moći da istovremeno komunicira sa Zemljom. NASA će morati da sačeka nekoliko sati da bi primila prve informacije.

"Sonda će napraviti malu pauzu tokom posmatranja da bi se okrenula ka Zemlji i u roku od 15 minuta poslala telemetrijska merenja", objasnila je Alis Boumen, direktorka operacija, dodavši da će se to desiti oko 20H20 GMT.  

Inženjeri će tada saznati više o stanju sonde i količini podataka koje je prikupila.

Prijem ovih informacija će biti veliko olakšanje za NASA budući da postiji rizik, iako mali, da se sonda uništi u sudaru sa svemirskim otpadom.

Stručnjaci NASA su pomno proučili putanju sonde i nisu detektovali nikakve prepreke, ali sonda juri takvom brzinom da čak i najmanji otpad može da joj bude fatalan.

"Ona prolazi kroz prostor koji je poput streljane, sa velikim brojem kometa i drugih mnogo manjih objekata", naveo je Stern.

Dosad nijedna ljudska letelica se nije otisnula tako duboko u Kojperov pojas .

"Letimo u nepoznato", istakao je naučnik.

Sa svojih sedam instrumenata, među kojima su infracrveni i ultraljubičasti spektrometri, teleskopska kamera visoke rezolucije i detektor kosmičke prašine, "Novi Horizonti" je već poslala mnoštvo interesantnih podataka. Naučnici su tako saznali tačnu veličinu patuljaste planete i bili u prilici da upoznaju čudne oblike na njenoj površini, kao što je ogromna svetla mrlja u obliku srca.

Tokom preleta Plutona, sonda će analizirati sastav njegove atmosfere, njegovu geologiju, izmeriti temperaturu na njegovoj površini i napraviti snimke veoma visoke rezolucije.

Sve to treba da omogući naučnicima da se bolje upoznaju sa Plutonovom prirodom, kao i sa njegovim poreklom.

"Plutonov sistem je fosil sa nastanka našeg sunčevog sistema", smatra Granfeld.

"Saznaćemo više i o našem poreklu. To otvara čitavo jedno carstvo novih istraživanja", zaključio je on.

Po završetku svoje misije, "Novi Horizonti" će nastaviti putovanje kako bi se približila drugim objektima u Kojperovom pojasu.

Sonda ima dovoljno energije za još 20 godina putovanja mada neće moći da obori rekord Vojadžera 1. Lansiran 5. septembra 1977. godine, Vojadžer 1 je 2013. napustio Sunčev sistem, postavši najudaljeniji objekat od Zemlje stvoren ljudskom rukom.

(Tanjug)