Znaćemo kuda idu modrovrane

 satelitski odašiljač koji bi trebalo redovno da šalje signale o tome gde se u određenom trenutku ptica nalazi, a putanju kretanja biće moguće pratiti i preko interneta. Odgovor će dobiti Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, kao i Udruženje ljubitelja prirode „Riparia”, koji su postavili odašiljač na modrovranu i koji učestvuju u međunarodnom projektu „Zaštita modrovrane u Panonskoj niziji”.

Modrovrana, najšarenija evropska ptica, pretrpela je ogroman pad populacije u Evropi tokom 80-ih godina. Posledica je to nestanka mesta za ishranu i gnežđenje, stradanja od udara struje na dalekovodima, kao i niza nepovoljnih uslova koji ih zatiču tokom seobe i zimovanja.- Ovo je prva modrovrana koja je opremljena satelitskim odašiljačem u Srbiji. Uhvaćena je na kućici u kojoj se gnezdi i na odgovarajući način obeležena prstenom na nozi i opremljena odašiljačem, nakon čega je puštena - objašnjava Oto Sekereš iz Udruženja „Riparia”, dugogodišnji istraživač ove vrste. On dodaje da ova akcija predstavlja krunu njihovih napora da se populacija ove vrste što bolje upozna, prouči i zaštiti, kako bismo trajno bili sigurni da nikada više neće doći u opasnost od nestanka.



Milan Ružić, predsednik Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije kaže da je u zaštitu modrovrane do sada u Srbiji uloženo mnogo napora članova ove dve civilne organizacije, pre svega u Vojvodini i okolini Negotina, gde su, zahvaljujući tome, populacije ove ptice znatno ojačale.- U ovom projektu idemo dalje. Na mestima koja ptice mogu da nasele, a gde nema fizičkih mogućnosti da polože jaja, pre nego što su došle iz Afrike postavili smo kućice za gnežđenje, i to na električne stubove, usamljene stare objekte, pojedinačna stabla i u šumice. Upravo ovih dana kontrolišemo koja od tih mesta su ptice zauzele, a već sada imamo ohrabrujuće informacije da su modrovrane, posle više decenija, počele da se gnezde u Potamišju, kao i u jugoistočnom Banatu - naglašava Ružić.



Ornitolozi se nadaju da će modrovrana postati pravi brend naših ravničarskih područja sa očuvanom prirodom, i da će se, njene zaštite radi, prestati sa ubrzanim preoravanjem pašnjaka na kojima živi. Kažu da već sada fotografi prirode uživaju u prilikama da je kod nas fotografišu, što, kako navode, treba da iskoriste organizatori turističkih tura. Ipak, naglašavaju da je modruvranu moguće efikasno zaštititi samo uz razumevanje problema u prirodi i dobru volju svih koji upravljaju prostorom da u takvom poduhvatu učestvuju.



LJ. Malešević