Manji priliv od naftne rente oseća se u Kanjiži

predočava da će se to osetiti na investirnju, jer je prioritet da ne bude smetnje u funkcionisanju onoga što je do sada izgrađeno u obrazovanju, kulturi, lokalnoj upravi i drugim segmentima.

- Pored neizbežnog smanjenja, u opštinskoj upravi, javnim preduzećima i institucijama koje se finansiraju iz budžeta, prioritet nam je bio da uravnotežimo plate za istu školsku spremu i slične poslove. Na taj način kadrove možemo da reorganizujemo u sistemu lokalne samouprave, da im učinak bude plodotvorniji u obavljanju poslova, ali i pripremanju investicija. Evidentno je da sa istim brojem ljudi možemo ostvariti isti nivo, jer ne želimo da ulazimo u to da li treba ili ne otpuštati ljude iz javnog sektora, jer prema utvrđenim merilima mi smo još uvek ispod omogućene kvote. Od ukupnih buyetskih sredstava u svim institucijama u javnoj sferi na nivou lokalne samouprave na plate ide četvrtina sredstava, a sve ostalo je za njihovo funkcionisanje - ukazuje Fejstamer.

U Kanjiži se gradi autobuska stanica, a namera je da se završi ove građevinske sezone. Pred završetkom je dogradnja i adaptacija Doma kulture u Horgošu, a preostalo je da se finansira oprema. Predstoji rekonstrukcija vodovodene mreže u Adorjanu i Trešnjevcu i više manjih investicija u svim oblastima, koje će prema očekivanjima Fejstamera nešto pokrenuti. Mesnim zajednicama je prepušteno da same odrede svoje prioritete, a na svaki dinar koji obezbede iz sopstvenih izvora ili na konkurisima opština se obavezala da će dodati još toliko. To su relativno male investicije, ali nisu prioriteti na nivou opštine.

On dodaje da je prioritet i stavka namenjena privrednom razvoju, ali da se sredstva najverovatnije neće dati indiviualno firmama u vidu bespovratnih sredstava, nego konkretnim vidovima podrške za osnovnu infrastrukturu, da bi mogle uposliti nove ljude ili bar zadržali postojeće radnike. Sa ciljem da se sagleda u čemu lokalna samouprava može da im pomogne, posetiće se oko 30 firmi. Fejstamer dodaje da ima obećanja da će do kraja ove godini „Idea” izgraditi novi tržni centar na pripremljenoj lokaciji kod nove autobuske stanice.

- U ovom trenutku procenjujemo da je mnogo bolje raspoloživa sredstva uložiti u završetak već započetih ulaganja i više manjih, nego sav novac usmeriti u neki veliki projekat. Posebno zbog toga jer su nam značajno smanjeni prihodi od naftne rente, takođe i mogućnosti za sredstva iz državnih fondova, pa ući sada u velike investicije jako je rizično. Zbog velikog odliva naših građana, koji je prisutan, sasvim je logično da neke pomake brže odradimo u lokalu, da bi sa manjim ulaganjima u uslužnoj privredi obezbedili više radnih mesta - naglašava Fejstamer.

Fejstamer najavljuje i nastavak ulaganja u industrijske zone. U Kanjiži je od četiri hektara, uz postojeće firme, na raspolaganju je još jedan hektar, dok je su u zoni u Horgošu slobodna 24 hektara. Planovi su revidirani pa će se infrastrukturom u potpunosti opremiti oko 4,5 hektara bliže naselju gde su već dovedeni struja, gas, voda i kanalizacija, a ostatak će morati malo da pričeka. Već ima potencijalnih domaćih ulagača koji žele da u Horgošu lociraju biznis, zbog blizine autoputa i granice. U prilog ovoj zoni idu i državni projekti za ponovno otvaranje starog graničnog prelaza, kao i obnova železničke pruge na trasi Subotica-Segedin.

M. Mitrović

Muka sa statistikom

U budžetu su opredeljena sredstva za sufinansiranje ili predfinanasiranje projekata koji će se realizovati iz fondova EU, kao i 120 miliona dinara za sopstveno učešće za projekte koji dobiju podršku na domaćim konkursima iz fondova na državnom ili pokrajinskom nivou.

- Diskutabilno je da smo statistički u 10 najrazvijenijih opština u državi i zbog toga za naše projekte od državnih institucija i fondova možemo dobiti najviše polovinu sredstava, što nam otežava prijavljivanje na konkurse, jer treba da obezbedimo veliko sopstveno učešće -  ističe Robert Fejstamer.