RADOVAN PANKOV: Sreća je stasavati uz Nina Pekarića
BELEK: Radovan Pankov, cetarhalf novosadskog superligaša, je mladić koji čvrsto stoji na zemlji i koji se uvek trudi da na terenu pruži maksimum.
(Od našeg specijalnog izveštača)
Iako iza sebe nema veliku minutažu u seniorskoj konkurenciji, kako i sam priznaje, nastoji da svaki sekund iskoristi maksimalno i zasluži još veću pažnju stručnog štaba. Atletski je besprekorno građen, vodi računa o ishrani i model je istinskog profesionalca pred kojim je, nastavi li u istom stilu, lepa fudbalska karijera.
- I na ovim pripremama krasi nas dobra atmosfera. Stariji prvotimci nas bodre i prosto teraju da pružamo maksimum i to nam svima, ubeđen sam, puno znači. Uz to, Babić i ja imamo jedinstvenu priliku da igramo uz sjajnog fudbalera i čoveka Nina Pekarića i ne mogu rečima da opišem koliko je to važno obojici. Mislim da je to prava sreća za nas i da će nam se u budućnosti vratiti samo dobrim. Naravno, u konkurenciji na našoj poziciji je i odlični Milko Novaković – kaže Pankov.
Vaš odnos prema radu i obavezama je izuzetan, prirodnoj snazi dodali ste i vanserijski način treniranja?
- Mislim da se samo takvim radom zaslužuje šansa na terenu. Na početku priprema imao sam gotovo 85 kg, a sada sam kilažu sveo na 80 , zahvaljujući hrono ishrani. Izuzetno dobro se osećam i kada završimo neku od kontrolnih utakmica mislim da imam snage da trčim još. Tačno je da sam prirodno snažan, a moja primedba samom sebi bila bi ta da mogu i moram da popravim skok igru. Verujem da ću samokritičnošću, koja nekad ume da bude i preterana, kao i ispravljanjem nedostataka zaslužiti šansu u prolećnom delu prvenstva, a na meni je da nastavim s jakim treninzima i vratiće mi se to samo dobrim. U svakoj utakmici u kojoj igram znam da li sam to učinio dobro ili loše i nije mi potrebna nikakva analiza da bih to shvatio. Naravno, uvažavam mišljenje trenera Marića, ali sam i sam svestan svakog poteza koji načinim tokom neke utakmice.
Kako procenjujete izglede Vojvodine u prolećnoj trci za bodove?
- Već sam negde rekao da bi sve ispod trećeg mesta za nas bio veliki neuspeh. Imamo mi kapacitet da uradimo i više od toga, ali je plasman u evropsko takmičenje primarni cilj kojem stremimo.
Da li vam je nekada u karijeri pomoglo ili odmoglo to što ste unuk nekadašnjeg političara Radovana Pankova?
- Ta činjenica nikada mi nije posebno smetala ili pomogla, niti sam se na to oslanjao. Deda Radovan i dan-danas gleda svaku utakmicu Vojvodine, na koje dolazi s bratom od strica Stevom i prati igru sa zapadne tribine. Njegova podrška mi znači, baš kao što je veliku ulogu u životu i sportu imao pokojni otac Ljubiša, a danas imaju i moje sestre Ivana i Jovana i mama Mirjana. Možda je to već otrcana fraza, ali to mi zaista prija i pomaže mi u karijeri. Zahvalnost dugujem i mom menayeru Jovanu Tanasijeviću, ali i treneru Milanu Kosanoviću, koji me je učio fudbalu u mlađim kategorijama Vojvodine. Konačno, zahvalan sam i selektoru Veljku Paunoviću, koji me je pozvao u U20 reprezentaciju i pružio mi šansu…
Tekst i foto:
Aleksandar Predojević
Opširnije čitajte u štampanom izdanju Dnevnika od 11.2.2015.