Prosečna zarada i potrošačka korpa, Novi Sad najskuplji

Decembarski iznos prosečne neto plate u Srbiji, međutim, nikako ne može biti doveden u vezu sa eventualnim najavama poskupljenja, koja se često pominju u javnosti, a ne može biti ni merilo za prosečnu mesečnu zaradu, ističe Mladen Radović iz Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija. 

"Decembarska plata sadrži često trinaestu platu, razne bonuse i ona se nikada ne uzima kao merilo za prosečnu mesečnu zaradu. Iskustvo iz ranijih godina nam govori da se decembarski nivo plata dostigne u martu ili aprilu, a nekada čak u maju", precizirao je Radović u izjavi za Tanjug.

Radović je podsetio da je nova prosečna potrošačka korpa za mesec novembar 2014. godine iznosila 66.119 dinara i jeftinija je od prosečne potrošačke korpe iz prethodnog meseca za 0,28 odsto ili 187,8 dinara.

U odnosu na novembar 2013. godine prosečna potrošačka korpa je skuplja za 2,19 odsto, kaže Radović.

Minimalna potrošačka korpa za novembar 2014. godine iznosila je 34.348,40 dinara i jeftinija je za 0,24 odsto ili 83,82 dinara, u odnosu na minimalnu potrošačku korpu iz oktobra.

U odnosu na novembar 2013. godine, minimalna potrošačka korpa skuplja je za 1,55 odsto.

Za pokriće prosečne potrošačke korpe u novembru 2014. godine bilo je potrebno 1,50 prosečnih zarada, a za pokriće minimalne korpe bilo je dovoljno 0,78 prosečne zarade, precizirao je Radović.

Prosečna zarada bez poreza i doprinosa u novembru, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku iznosila je 44. 936 dinara.

U novembru 2013. godine za pokriće prosečne potrošačke korpe bilo je potrebno približno isto, tačnije, 1,47 prosečnih zarada, a za pokriće minimalne korpe bilo je dovoljno 0,77 prosečne zarade.

Iz Ministarstva trgovine navode da su  potrošačke cene proizvoda i usluga u decembru 2014. godine, u odnosu na novembar 2014. godine, bile u proseku su niže za 0,4 odsto.

Godišnji, a ujedno i tekući, rast potrošačkih cena bio je 1,7 odsto (decembar 2014. u odnosu na decembar 2013. godine).

Prema podacima resornog ministarstva, posmatrano po glavnim grupama proizvoda i usluga podeljenim prema nameni potrošnje u decembru 2014. godine, u odnosu na prethodni mesec, pad cena zabeležen je u grupama: Alkoholna pića i duvan (-2,7%), Transport (-2,1%), Hrana i bezalkoholna pića (-0,4%) i Restorani i hoteli (-0,3%).

Rast cena zabeležen je u grupama: Komunikacije (2,5%),  Stan, voda, električna energija, gas i druga goriva i nameštaj, pokućstvo i tekuće održavanje stana (za po 0,3%), rekreacija i kultura (0,2%) i Zdravstvo (0,1%). 

Cene ostalih proizvoda i usluga nisu se bitnije menjale, navode u Ministarstvu.

Iz Asocijacije potrošača Srbije (APOS) navode da kada je u pitanju vrednost potrošačke korpe, koji se odnosi na osnovne životne namirnice, trend na tržištu pokazuje da trgovci svoje cene formiraju na osnovu konkurencije, a ne na osnovu prosečnih plata.

"To je pokazalo i naše istraživanje koje smo sproveli u novembru 2014. godine, na uzorku od 60 namirnica u po tri supermarketa u tri najveća grada. Beograd je imao najpovoljnije cene, potom sledi Niš, dok je najskuplje u Novom Sadu. Ako pogledamo prosecne cene u tri najveća grada u Srbiji važi pravilo - što veći grad, veća je i konkurencija a samim tim i niže cene", kazala je predstavncima APOS-a Helena Milićević.

Ona ističe da prema iskustvima te organizacije, retko dolazi do poskupljenja u periodu koji uslede nakon praznika.

APOS sprovodi monitoring cena osnovnih životnih namirnica na svaka tri do cetiri meseca u poslednje tri godine, navela je ona.

"Krajem prethodne godine po prvi put se desilo da gotovo  nije došlo do bilo kakvih promena cena za osnovne životne namirnice u odnosu na mart 2014. godine. U tom periodu, jedino meso i mesne prerađevine su prosečno poskupeli za pet odsto, ali to je tipičan trend zbog praznika koji su predstojili", kazala je Milićević.

Takođe je istakla da su pojeftinile namirnice od brašna i žitarica za pet odsto u proseku.

Pojeftinjenja od tri odsto, takođe prosečno su zabeležile namirnice poput šećera, ulja, sirćeta, kuhinjske soli, zatim, margarin, majonez, kecap i drugo.

"Svako pojeftinjenje ili zadržavanje postojecih cena, pogotovu kada su u pitanju životne namirnice, potrošačima zvuči kao dobra vest. Međutim, to ipak pokazuje da je kupovna moć među gradanima veoma slaba", kazala je Milićević.

Kada je u pitanju kupovna moć  u gradovima prema prosečnim zaradama, podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS) pokazali su da je prosečna mesečna neto zarada za novembar u Beogradu, primera radi iznosila 54. 630 dinara, a prosečna potrošačka korpa skoro 70.000 dinara.

Slično je i u Pančevu, gde je zarada za taj mesec iznosila 53.849 dinara, a prosečna potročaška korpa više od 72.000 dinara.

U Novom Sadu prosečna mesečna zarada tada je iznosila 49.997 dinara, a potroščka korpa 73.248 dinara, što je ujedno skoro najviši iznos potroščke korpa u Srbiji.

Jedino je u Zrenjaninu tog meseca bila skuplja, i iznosila je 73.494 dinara.

Minimalna je za taj mesec u glavnom gradu Srbije iznosila oko 40.000 dinara.

Najmanja prosečna plata tog meseca "izmerena" je na jugu Srbije, u Leskovcu 33. 733 dinara, prosečna potrošačka korpa 58.305, a minimalna 30. 516 dinara.

Imajući u vidu strukturu prosečne potrošačke korpe u Srbiji koja iznosi više od 66.000 dinara, samo 25.760,39  dinara građani izdvajaju za hranu i bezalkoholna pića, a za dažbine stanovanja, vodu, struju i gas više od 13.000 dinara.

Za alkoholna pića i duvan izdvaja se više od 5.000 dinara, a približno toliko i za transport.

Statistika pokazuje da je za litar ulja građanima potrebno u proseku 111 dinara, za kilogram šecćera 52 dinara, kilogram svinjskog mesa prema novembarskim podacima, staje 408 dinara, a za litar kravljeg mleka potrebno je izdvojiti 84 dinara.

(Tanjug)