„Kanjiška korpa” udružuje proizvođače i mušterije

ali koristi će biti i za proizvođače i za kupce.Uvideli su zajednički interes da se unapredi prodaja povrtara, voćara i drugih proizvoda gazdinstava iz kanjiške opštine, a istovremeno i da se građani Kanjiže i okoline pospeše i prilikom pazara u svojoj korpi prednost daju robi lokalnih proizvođača, a ne onoj sa tezgi nakupaca. 

U prvom talasu tezge 12 poljoprivrednih proizvođača iz kanjiške opštine označene su tablama „Kanjiška korpa”, mada se očekuje da će označavanje tezgi biti masovnije, čisto da se zna ko je za tezgu stao iz sopstvene njive, bašte, plastenika i voćnjaka, a ko bane sa strane s namerom da mešetari i lako ušićari. 

– Ideja je sa odobravanjem prihvaćena, a proizvođači su se dobrovoljno prijavili da budu članovi udruženja i deo „Kanjiške korpe”. Zadovoljni smo brojem označenih tezgi, ali mislimo da će biti još zainteresovanih – očekivanja su Monike Halas iz Udruženja „Meta tera”.



Ona objašnjava da sami proizvođači prihvataju ugovore o saradnji, kojim garantuju da im je roba sa gazdinstva u kanjiškoj opštini, da su njihovi proizvodi zdravi, da nisu prskani u nedozvoljenom roku pre iznošenja na tezgu, da vode knjigu prskanja, takođe i da dozvoljavaju da se njihovi proizvodi po potrebi analiziraju i da njihovo gazdinstvo posećuje savetodavac Udruženja, radi obilaska proizvodnje, pa i savetovanja.



Lukač Bate iz Horgoša je na kanjiškoj pijaci već 25 godina, svojim proizvodima priključio se „Kanjiškoj korpi”: 

– Mislim da je dobro da se zna ko na tezgi nudi zdravu i svežu robu iz sopstvene proizvodnje, da između nas i mušterija ima puno poverenja. Supruga i ja smo se okanuli odlaska na druge pijace i robu prodajemo u Kanjiži i nekada u Horgošu, a mlađi deo familije idu na udaljenije pijace u Sentu, Bečej, Bačku Topolu i Suboticu. Bavimo se proizvodnjom povrća i glavni su nam šargarepa, peršun i krompir, ali u glavnoj sezoni bude tu i paprike i druge robe. Prodajom na pijaci se najpre unovči trud, međutim, teško preživljavaju i naše mušterije i mi proizvođači. Mnogo je teže robu prodati nego proizvesti. Sezonski iznosimo robu na pijačne tezge, dok je ima, ali pošto imamo proizvodnju i u zatvorenom prostoru ispod folija, tokom godine skoro i da nema praznog hoda – veli Bate.



Njegov kolega Nandor Tanač je u povrtarstvu deceniju i po, dolazi na kanjišku pijacu četvrtkom, subotom i nedeljom.

– Kupci treba da budu upućeni da roba koju nudim ovde proizvodim – uveren je Tanač. – Imam oko pet hektara zemlje, od kojih je nešto pod plastenicima i gajim puno vrsta povrća. Zimi je ponuda skromnija, ali od proleća do jeseni na tezgi su rotkvice, paradajz, krastavci, paprike, mladi luk, zelen, kupus, karfiol i drugo.



I u povrtarstvu je isplativost sve slabija, jer su ulaganja u proizvodnju sve veća zato što cene goriva, đubriva, semena i zaštitnih sredstava idu gore, ako ima potrebe troškove poskupljuje zalivanje uz pomoć agregata, a na drugoj strani cene povrća godinama stagniraju jer ljudi ne mogu da ih kupuju zbog slabije kupovne moći. Trudimo se da povrće što manje prskamo i koristimo veštačka đubriva samo u meri koliko je neophodno. Svu robu uglavnom prodam na pijaci u Kanjiži, a kada ima viškova idem i na subotičku kvantašku pijacu.    

Tanač povrtarsku proizvodnju dopunjuje još negovanjem oko 300 stabala bersaka i po pedesetak stabala kajsija i šljiva. Zbog blizine voćarskog područja Subotičko-horgoške peščare na kanjiškoj pijaci je sada velika ponuda jabuka po pristupačnim cenama, pa tu preprodavci nemaju šta da traže. Ipak, Tanač smatra da im preprodavci kvare pazar jer su za pijačnim tezgama svakodnevno, dok proizvođači dolaze četvrtkom koji je udarni pijačni dan i vikendom, jer moraju i proizvoditi.



Porodično gazdinstvo Nandora Biroa iz Horgoša već decenijama prodaje voće i nešto povrća.

- Kanjižani kod nas rado kupuju jabuke ili nešto drugo što bude u ponudi, jer su navikli na našu robu. Kilogram jabuka je od 20 do 50 dinara, što mislim da je za mušterije prihvatljivo, a i mi proizvođači moramo da se nekako uklapamo - naglašava Aniko Biro.

Pored proizvođača voća, povrća i drugih poljoprivrednih proizvoda u Udruženju „Meta tera” nameravaju da u „Kanjišku korpu” uključe zanatlije i one koji se bave izradom rukotvorina ili narodnom umetnošću, kako bi se uz poljoprivredne proizvode i prehrambene namirnice u korpi našli i njihovi proizvodi.

Milorad Mitrović

 

Zapelo u političkom vrhu



Lukač Bate priča da je pre desetak godina 15 horgoških proizvođača formirali manju zadrugu „Agrokooperativa”, čak je sopstvenim ulozima i iz nepovratnih donatorskih sredstava izgrađen objekat sa hladnjačom i centrom za doradu, pakovanje i distribuciju, ali stoji prazan. Kada su se uverili u kvalitet robe horgoških povrtara, za ulaganja su se zainteresovali ulagači iz Holandije, međutim, Bate predočava da je zapelo, „negde gore u političkom vrhu su vrata zatvorena”.

– Ne znamo zbog čega je sve stalo, a u međuvremenu je čak bilo ideja da se nešto slično organizuje u Kanjiži – kaže Bate.