Vežba prekograničnog biznisa
KANJIŽA: Trening za rumunsko-srpsko prekogranično tržište rada, projekat je koji je kao vodeći partner u prethodnih godinu dana realizovao Informacioni centar za razvoj
Potiskog regiona (ICR) iz Kanjiže sa partnerima iz Komore za trgovinu, industriju i poljoprivredu iz Temišvara (Rumunija). Ukupna vrednost projekta finansiranog sredstvima EU je 295.850 evra, od čega je udeo ICR-a 154.000 evra.
Projekat je obuhvatio besplatne obuke za zainteresovane u Srbiji i Rumuniji u tri modula, za razvoj malih i srednjih preduzeća i organske proizvodnje u poljoprivredi, kao i učenje engleskog jezika. Povodom završetka ovih aktivnosti direktor ICR-a Robert Fejstamer saopštio je da se prijavilo 129 učesnika, a obuku su, izuzev četvoro, svi završili. Polaznicima iz Kanjiže juče su u Skupštini opštine uručeni sertifikati o završenoj obuci, ista je svečanost bila u Senti a u ponedeljak je zakazana u Novom Kneževcu.
- Najviše je bilo zainteresovanih za kurs engleskog jezika, nadam se da to nije zbog toga što žele da odlaze iz naše sredine i iz države, nego zato što žele da se usavršavaju za posao kojim se ovde bave i da ga razvijaju u prekograničnoj saradnji sa partnerima iz Rumunije. U treninge su bili uključeni polaznici iz Novog Kneževca, Sente, Bačke Topole, Ade, Čoke i Kanjiže. Zadovoljni smo odzivom na treninge koji su bili intenzivni i obuhvatili su za četiri meseca više od 21.000 časova obuke - istakao je Fejstamer.
On dodaje da je u okviru projekta pored klasične obuke bilo mogućnosti i za sticanje novih znanja elektronskim putem, od kuće uz pomoć računara putem interneta, a sa ovakvom vrtsom obuke će se nastaviti i u ovoj godini, jer je najmanji trošak i najfleksibilnija mogućnost. Fejstamer očekuje da će naći mogućnosti za finansiranje ovakvog načina obuke, ne samo za tri modula iz realizovanog projekta, nego i u onim oblastima za koje su polaznici dali sugestije.
Student Nikola Graovac iz Velebita napominje da je iskoristio priliku za usavršavanje engleskog jezika, što će mu dobro doći u daljem školovanju i karijeri.Iskusni preduzetnik Jožef Arok iz Čoke, čija porodična firma se u potiskim opštinama bavi pekarstvom, proizvodnjom kora i testenina, poslastičarstvom i ugostiteljstvom naglašava da su se dobrim delom već uključili u bioproizvodnju, što će puno značiti za njihove potrošače.
- Nastojimo da u proizvodnji hleba i peciva, ali i u ponudi poslastičarskih proizvoda i hrane bude što više sirovina iz organske proizvodnje, koju smo i sami započeli. Nekada se u trci sa konkurencijom zbog toga finansijski gubi, ali ne odstupamo. Bundeve, višnje, jabuke i drugo za pite i kolače imamo iz sopstvene proizvodnje. Puno sam naučio na obuci i to znanje ćemo primanjivati u praksi u proizvodnji voća i povrća, a znam da je potrebno vremena da se dođe do čiste organske proizvodnje - kaže Arok.
M. Mitrović
Obuka za bioproizvodnju
Andraš Tobijaš iz Ade bio je među dvadesetak polaznika za obuku za organsku poljoprivrednu proizvodnju:
- Dugo godina se na svom gazdinstvu bavim poljoprivrednom proizvodnjom i zainteresovan sam za bioproizvodnju, pa sam iskoristio priliku da steknem bolji uvid u organsku proizvodnju, pogotovo što smo imali predavanja eminentnih stručnjaka. Već se u neku ruku bavim integralnom proizvodnjom nekih ratarskih kultura bez mineralnih đubriva i manje hemijskih preparata, a zainteresovan sam za organsku proizvodnju u voćarstvu i živinarstvu. Stekli smo dobru osnovu da se uključimo u proizvodnju zdrave hrane i da time doprinesemo zaštiti životne sredine - veli Tobiaš.