Kultura je nada jednog naroda

čule su se juče na skupu u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti „Kultura: osnova državnog i nacionalnog identiteta”. Otvarajući skup predsednik  SANU prof. dr Vladimir Kostić rekao da je želja bila da se, uprkos razmimoilaženjima u mišljenju, ne dogodi da krajnji cilj skupa bude konflikt. Otuda, kako je primetio, i moto ovog sastanka - neslaganje bez ljutnje: „Simpatična je konstatacija da je i za pojam slobode, ne samo dijaloga, potreban onaj drugi. Sami ne možemo dostići slobodu”.

– Od kulture možemo očekivati previše ili premalo, ali njen suštinski značaj nikada ne smemo zaboraviti – ocena je resornog republičkog ministra Vladana Vukosavljevića. – Kultura stvara preduslove za nastanak i razvoj civilizacije, a civilizacija pruža zaštitni okvir za dalji napredak kulture. Kulturu čine generacije ljudskog duha i nju mora da stiče svako pokoljenje iznova. Bilo kakav ozbiljan prekigd u njenom prenošenju ili održavanju može da dovede do problema u društvu... Kultura preživljava društvene, ekonomske, ideološke preokrete u društvu samo ako ima jezgro. Zato nam je potrebna strategija razvoja kulture u narednih deset godina.

Po ministrovim rečima, zadatak kulturne politike je, između ostalog, da zaštiti jezik i pismo, da povećava funkcionalnu pismenost i stvara ambijent za razvoj književnog stavralaštva, ali i da se izbori za valjane propise poput zakona o pozorištu, kojim bi se „teatar izvukao iz statusnog limba između socijalizma i neoliberalizma”.  Vukosavljević je dodao da se posebna pažnja mora posvetiti i nekim oblicima amaterizma kao što su kulturno-umetnička društva, jer su oni, kako je rekao, „okvir za formiranje zdravih generacija”.

Navodeći da se kulturni ambijent mlade generacije stvara u okvirima školskog sistema, ministar je naveo da će se zalagati za to da se u nastavi više nađu sadržaji kao što je kulturna istorija Srba, istorija svetskih religija, istorija umetnosti... Istovremeno, dodao je ministar, na odgovornim mestima u institucijama kulture treba afirmisati stručne i obrazovane ljude, naspram višedecenijske prakse koja je praktično afirmisala princip političko-partijskog kadrovanja. „To nigde više nego u oblasti kulture proizvodi negativne posledice”, kazao je Vukosavljević.

Glavni urednik časopisa „Gradac” Branko Kukić istakao je da za njega nema dileme šta treba da su prioriteti države, zbog čega i smatra da država, odnosno Ministarstvo kulture, po prirodi stvari treba u ovom poslu da imaju preciznu strategiju razvoja kulturne politike. To, kako navodi, znači i da se „manu populizma i politikanata”, te da više uvažavaju mišljenje obrazovanih i kreativnih.  „Tada ćemo preći sa kukanja, podvriskivanja i pucanja na elementarnu brigu o budućnosti Srbije”, uveren je Kukić, uz upozorenje da u današnjoj našoj kulturi sve pogrešno: s jedne strane elitistička kultura, a sa druge strane „treš sa kojim ne možete da izađete na kraj jer se tako dobro primio i odlično napreduje”.

Kukić je na kraju istakao da je ulaganje u kulturu najvažniji zadatak svake države, pri čemu „kultura nije odmor i razonada, već nada jednog naroda za opstanak u svetu. „Kultura nije stvar demokratije, odnosno postaje stvar demokratije kada su plodovi kreativnosti dostupni svima. Da može da se bira između dva dobra”, ocenio je glavni urednik časopisa „Gradac”. Naučno-stručni skup u SANU „Kultura: osnova državnog i nacionalnog identiteta” nastavlja se i danas.