Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

U MLADENOVCU OD ŠIPURKA PRAVE I ČUDESNO BRAŠNO! Imunitetska „bomba“ iz Srbije!

24.10.2024. 16:35 16:45
Piše:
s
Foto: pixabay/ilustracija

MLADENOVAC: Igor Petrović je u Mladenovcu pokrenuo proizvodnju zdravih proizvoda od šipurka po principu cirkularne ekonomije gde se ništa ne baca nego sve može da se iskoristi, od koštice šipurka dobija ulje, a od sušenog čaj i nesvakidašnje brašno.

Sa plantažnim gajenjem šipurka u Mladenocu Igor Petrović je počeo još pre 14 godina kada je sa grupom prijatelja došao na ideju o dodatnom poslu i zaradi. Međutim kada je šipurak došao na branje ostao je samo Igor koji je usput učio kako da unapredi proizvodnju šipurka, piše portal RTV Vojvodina.  

"Kako se sve to razvijalo ja sam krenuo da pravim kooperaciju i prikupio sam grupu ljudi koji kupuju sadnice preko mene, a ja od njih otkupljujem sirovinu tako da mi u ovom trenutku imamo negde oko 36 ljudi. Nisu svi zasadi u punom rodu ali mi godišnje sigurno preko 10 tona šipka preradimo, prođe kroz našu proizvodnju u raznim oblicima. Iz nekog razloga te autohtone sorte koje postoje kod nas poput šipurka, pa i trnjina i drenjina su nekako potcenjene i naši ljudi više daju šansu voću koje nije autohtono, koje ne rađa ovde kod nas u tom izvornom obliku . Šipurak koji mi radimo je pitomi šipurak i postoji više njegovih vrsta. Ono što se nalazi na našoj teritoriji u Srbiji je šipak sa kojim smo i mi upoznati i plantažno ga uzgajamo. To su sorte poput lakse koja je najranija, zatim šmit i nermis, a na kraju završavamo sa polimerijanom mada nje i nema toliko. Pitomi šipurak je krupniji od divljeg, mada su nutritivno slični, mada je divlji bolji za preradu jer sadrži više pektina. Pitomi je specifičniji, krupniji, ima manje bodlji i sasvim je dobar za preradu", kaže Igor Petrović, plantaže šipka Petrović, Mladenovac.

U proseku hektar i šest ari zasada šipurka daje između dve i dve i po tone roda, a od plodova Igor pravi zdrave proizvode. Tu su ulja od koštice, sušeni šipurak od koga se može napraviti čaj, džemovi i pulpa a svakako najinteresantnije je brašno od šipurka. 
"Brašno je ideja od pre neke tri godine. Tehnolog bi me sad krtitikovao jer je pravilnije reći da je to prah od ploda šipka. Mi ga zovemo brašno i tako ga ljudi shvataju. Ono je apsolutno korisno i može da se koristi u raznim oblicima. To brašno na prvom mestu jača imunitet, puno je vitamina i minerala, sadrži kompleks vitamina B. Sam se iznenadio kada sam dobio analizu tog brašna. To je čitav spektar vitamina B, C, A. U njemu se nalazi selen, magnezijum i drugi minerali. Izuzetno je dobro za ljude koji imaju zdravstevnih problema, dobro je za malaksalost i za osećaj koji imate kao kada ćete da se razbolite. Možete da ga konzumirate sa medom, možete da ga ubacite u čaj, umutite ga u čašicu vode, koristite ga kao dodatk ručku, može da ide u kiflice, hleb, smutije", dodaje Petrović.

s
Foto: pixabay/ilustracija

Ono što je možda i najzanimljivije u proizvodnji Igora Petrovića je to što se ništa ne baca. Princip cirkularne ekonomije ovde je potpuno razvijen, otpada nema i sve je ekološki.

"Mi smo napravili situaciju da sve iskoristimo, da nemamo nikakav otpad pošto smo negde u međuvremenu shvatili da nam je skupo da imamo otpad i to je bilo prepoznato u svim tim organizacijama i vladinim i nevladinim, tako da smo mi sa našim biznis planom prošli, naše ideje su bile shvaćene i prihvaćene. Kada unesemo sirovinu u proizvodnju mi nemamo nikakav ostatak zato što u potpunosti sve iskoristimo za proizvode i poluproizvode. Mi smo nekako u hodu bili primorani da se snalazimo i moja poruka ljudima je da kada naiđu na neki problem da ga vide kao šansu. To kažem zato što smo mi prevazilizali te situacije, kada nismo znali šta dalje uvek smo gledali da unapredimo proizvodnju i iz toga je izašlo da nemamo uopšte otpad u procesu proizvodnje. Puno nam je pomoglo i to što smo preko vladinih i nevladinih organizacija, na raznim konkursima dobijali određena sredstva koja su nam pomogla da kupimo mašine da bi mogli sirovinu da prerađujemo. Poruka koju šaljem je da pustite mašti na volju i to kažem svakom ko se bavi sličnim poslom, da izvuče najviše iz toga što ima", kaže Petrović.

Iako je pored Igora bilo tek nekolicina ljudi, pre 15 godina koji su se bavili uzgojem šipurka proizvodnja ove biljke iz porodice ruža raste, a zdravi proizvodi od šipka imaju potražnju na domaćem tržištu.
 

Izvor:
RTV Vojvodine
Piše:
Pošaljite komentar